Đurđevdan se proslavlja 6. maja i brojne porodice u Srbiji ga slave.
Međutim, on počinje da se slavi dan ranije jer se odlazi u prirodu kako bi se nabrale biljke za venčiće i kićenje. Oni simbolizuju zdravlje u kući, bolji prinos useva, lepotu devojaka. A jedna biljka se bere sa posebnom namerom.
Među običajima koji su zastupljenju u jugoistočnoj Srbiji na dan pred Đurđevdan jeste i branje broćike, poznate i kao prilip. Od ostalih imena tu je i broćenika, broćenica, divlji broć, hvatavac, korenika, prilipača, priljepača, turica.
Ovu lepljivu biljku najpažljive traže devojke, a čim je ugledaju, lepe je na sebe. Simbolika ovog običaja kaže da će za njih, poput prilipa, "lepiti" mladići.
Važnost ovog običaja za devojke pred udaju bila je u neko prošlo vreme izuzetno važna, ali je zanimljivo da je danas u određenim krajevima naše zemlje zadržala jaku simboliku.
I danas se, kao i ranije, "na branju" gledaju momci i devojke koje pored prilipa beru i zdravac koji im donose zdravlje, ali i drugo bilje, poput đurđevka i jorgovana. Ove biljke zatim potapaju u vodu kojom se sutra umivaju (ili njome peru kosu) kako bi cele godine, do narednog Đurđevdana, blistale lepotom.
Prilip osim što zauzima važnu mesto u predđurđevdanskim običajima, veoma je i zdrav jer sadrži eterična ulja, flavonoide, saponine, tanine i organske kiseline, pa čaj ili ulja od broćike pomažu kod grčeva, ubalažavaju stres, upale bešike i bubrega, bolesti slezine i pankreasa, bolno mokrenje i žuticu, podstiču izbacivanje toksina iz organizma kroz mokrenje i znojenje.
(Kurir.rs/A.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
