Mišljenja su podeljena. Neki lekari veruju da je u pitanju legitimna bolest koju treba lečiti kao i ostale vrste zavisnosti, a drugi misle da je reč o unosnom poslu za self-help terapeute ili običnoj zloupotrebi medicine.
Seksualna zavisnost je bolest koja zvanično ne postoji, ali se leči. Generalno se definiše kao sveobuhvatna i destruktivna zaokupljenost seksualnim aktivnostima kao što su pornografija, masturbacija, posećivanje prostitutki, spavanje sa strancima, seks preko interneta, uz redovne neuspešne pokušaje da se prestane, a sve je praćeno osećajem stida i mržnje prema sebi.
Dok traju polemike među psihijatrima, pacijenti u SAD koji smatraju da boluju od ove bolesti pomoć najčeće traže u rehabilitacionim centrima za odvikavanje od seksa koje uglavnom drže autori bestselera za samopomoć, a ne lekari. Cene njihovih usluga su paprene i iznose najmanje 1.000 dolara po danu,
Lečenje u svim centrima je koncipirano po ugledu na program od 12 koraka Anonimnih alkoholičara. Cilj je da se iskoreni “neželjeno seksualno ponašanje” i dostigne umerenost.
Oni koji nisu sigurni da li treba da potraže stručnu pomoć mogu na sajtovima ovih organizacija uraditi testove od nekoliko desetina pitanja kako bi utvrdili imaju li poremećaj ili ne.
Neka od pitanja su: da li vodite spisak sa koliko ste osoba bili, osećate li da vam generalno fali dostojanstva, da li krijete svoje veze od ljudi koji su vam značajni, da li vodite dvostruki život ili da li smatrate da biste postigli više u životu da nije bilo ljubavnih i seksualnih želja...
Kurir.rs/Lj. Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
