Prestanite da se mrštite. Ako želite da odgajate uspešnu decu, počnite redovno da pokazujete optimizam. "Naša uverenja i stavovi se prenose na našu decu. A kod pesizima se uvek potencira i postaje trajan ili sveprisutan, on oduzima našoj deci nadu", kaže psiholog i stručanjak za roditeljstvo Mišel Borba.
Statistika kaže da oko 78 odsto Amerikanaca nije uvereno da će život za generaciju njihove dece biti bolji nego što je to bio za njih, kako pokazuje martovsko istraživanje Univerziteta u Čikagu. To je razumljivo u svetlu političkih trzavica, pogoršane klimatske krize i agresije u društvu; ništa od toga ne sluti na dobro.
Ipak, taj pesimizam mogao bi da postane samoispunjavajuće proročanstvo, ističe Borba za "CNBC".
"Kada je reč o vaspitanju dece, vaš roditeljski stav je zarazan. Optimistički pogledi na život mogu da pomognu deci da napreduju, dok sveprisutna negativnost može da dovede do toga da izgube interesovanje i nadu, stvarajući tako ogromnu prepreku između njih i srećnog, uspešnog života", kaže Borba i preporučuje da trenirate sopstveni mozak da bude optimisitčniji.
Deci je nephodan optimizam da bi napredovala
Optimizam okreće jednostavan prekidač u mozgu dece - oni počinju da gledaju na izazove kao na prepreke koje treba da prevaziđu, a ne kao izgovore zbog kojih se okreću i odlaze kući.
"Pesimizam je teško izbeći u današnjem svetu gde su ljudi stalno bombardovani lošim vestima. Ali kada se roditelji stalno brinu samo o negativnim vestima, njihova deca imaju tendenciju da pokazuju više stresa i anksiznosti. Mislim da je to jedan od razloga zašto vidimo tako veliku krizu mentalnog zdravlja kod naše dece", ističe ovaj psiholog.
To čini pokazivanje vašeg optimizma još važnjim, posebno kako biste osigurali da deca mogu da se nose sa životnim usponima i padovima bez gubljenja nade da će postići sreću i uspeh.
"To je verovatno jedna od najvećih korelacija uspeha. To je razlika između deteta koje kaže: "Samo ću nastaviti da "kidam" i nastaviću da radim na tome" i deteta koje kaže: "Zašto bih se trudila i dalje pokušavala?"", kaže Mišel.
Roditelji će možda morati da prilagode svoj stav
Čak i ako se potrudite da ne iznosite svoju zabrinutost pred decom, vaša anksioznost može da se odrazi na njih; starija deca mogu čak da uoče i fizičke pokazatelja da smo pod stresom ili uplašeni.
To znači da ćete možda morati da preispitatet sopstvene navike. Isključite televizor kada se nađete zaglavljeni u spirali negativnih vesti. Pokušajte da ponavljate pozitivne afirmacije u stresnim danima. Zapamtite da optimizam može da se nauči, što je dobra vest i za decu i za roditelje.
"Sledeći put kada se nešto desi možete na primer da kažete: "U redu je, rešićemo ovo". Ako nastavite to da govorite, vaše dete će osluškivati vašu strategiju upravljanja problemima. I ono što je najnevervatnije jeste da će oni vrlo često usvojiti istu strategiju, pa imaju pozitivan način da sami odgovore na svoje brige", navodi Borba.
Promovisanje optimizma ne znači živeti u laži ili poricanju stvarnosti
Biti optimističan ne znači biti nerealan ili slep za mnoge stvaren probleme u našem društvu. Isključivanje vesti ne znači da živite u poricanju stvarnosti.
"Radi se o prepoznavanju toga kada neko ponašanje podstiče vašu anksioznost, a ne odete u drugu krajnost. Naš cilj nije da odgajamo osobu koja je slepon pozitivna. Stvarnost sa kojom se suočavamo jeste teška i nepredvidiva. Ono što je pravi stav jeste da budete otvoreni sa svojom decom kada je reč o tužnim ili strašnim stvarima koje se dešavaju u životu. Svakako će spoznati to - na televiziji, društvenim mrežama ili od prijatelja. Porazgovarajte sa njim tako da ne priznajete da postoje nevolje, ali da pritom ne zvučite beznadežno", objašnjava Borba.
Možete aktivno ubrizgavati optimizam u um svoje dece. To bi moglo da znači da svaki dan za večerom razgovarate o pozitivnim stvarima koje se dešavaju u vašem svakodnevnom životu ili deljenje dobrih vesti iz celog sveta.
(Kurir.rs/BlicŽena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
