Bez "turske" kafe odnosno "domaće" kafe, mnogima je nezamislivo da započnu svoj dan. Savremeni kuvar" iz 1967. godine, koji je objavljen u izdanju "Prosvete", objasnio je razliku između turske i srpske kafe. U jednom od poglavlja koja su ispisana na više od 1.000 strana, pod nazivom "Kafa", Kuvar podseća na predanje da zasluga za otkriće kafe pripada jednom "čobančetu koji je primetio da mu koze pokazuju izuzetnu živahnost kad god bi se nabrstile biljke poznate pod imenom kahoua".
Kafa je u Evropi počela da se pije sredinom 17. veka. Nekada je svako domaćinstvo imalo mlin za kafu, odakle se miris širio svuda. Koliko je važnost mlevenja kafe ključna, potvrdio je i ovaj "Savremeni kuvar". "Da bi kuvana kafa bila ukusna, potrebno je prvo da zrna kafe budu lepo ispržena, ali ne prepržena. Drugo, da se kafa dobro samelje neposredno pre kuvanja. I treće, da voda dobro provri, a zatim kad se kafa skuva, da napravi još jedan ključ. Kafa se služi čim se skuva, nikad podgrejana. Talog od kafe ne sme ponovo da se upotrebi", piše, a razlika između srpske i turske kafe nije samo u načinu služenja, već i u pripremi. Evo šta kaže Kuvar iz 1967. godine:
Turska kafa
"Ova kafa se najviše pije u Bosni, a pravi se ovako: Staviti kafu u suvu zagrejanu džezvu i preliti je ključalom vodom. Kafa ne treba više da vri. Odnos vode, kafe i šećera je isti kao za srpsku kafu, samo što se šećer ne stavlja u kafu, već se služi posebno. Gotova turska kafa služi se u malim džezvama, za svaku osobu posebno".
Srpska crna kafa
"Staviti u džezvu vodu i šećer i pustiti da provri. Za jednu šoljicu kafe potrebna je šoljica i po vode, kocka šećera i kašičica mlevene kafe.
Kad voda provri, odliti malo u šoljicu ili drugo lonče, zakuvati kafu, pa vratiti džezvu na vatru da kafa napravi ključ, odnosno, samo da se podigne. Ostaviti kafu minut-dva da 'stane', a zatim je razliti u šoljice i služiti".
(Kurir.rs/MONDO)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
