Izreka kaže ko rano rani, dve sreće grabi, a i opđte je mišljenje da su ranoranioci organizovaniji i produktivniji od osoba koje ujutro vole da spavaju duže, a legnu kasnije. Međutim, naučnici tvrde da noćne ptice ne zaostaju u kvalitetu života za onima koji ustaju ranije.Činjenica je da u današnjem vremenu u maloj meri možemo da kontrolišemo da li ćemo biti jutarnji ili noćni tip. Istraživanja su pokazala da je to skoro u potpunosti genetski uslovljeno i da sklonost da li ste noćna ptica ili ranoranilac zapisana u vašem genetskom kodu.
I našim precima je takav bioritam pojedinaca bio od velike važnosti jer je u vreme kada su na Zemlji živele zajednice lovaca i sakupljača bilo veoma opasno da svi članovi spavaju istovremenno. Neko je morao da ima drukčiji bioritam i "čuva stražu", prenosi ScienceAlert.
U moderno vreme oni koji kanije ležu zbog radnog vremena i društvenih obaveza prirodno su zakinuti i konstantno neispavani. Dakle, naučno je dokazano da su noćne ptice na određeni način u nepovoljnijem položaju jer neispavanost utiče na moždanu aktivnost. Stoga noćobdije imaju manje bele moždane masa koja pomaže neuronima u komunikaciji s drugim moždanim ćelijama, a to znači i manju mogućnost za proizvodnju hormona "dobre volje", serotonina i dopamina.
Ali noćobdije su, kažu naučnici, kreativnije i imaju bolje kognitivne sposobnosti od jutarnjih tipova. A nedostatak bele moždane mase kod njih se nadoknađuje lučenjem kortizola, hormona stresa. Usto su, prema istraživanjima, noćni tipovi psihički izdržljiviji od ranoranilaca.
A kada je o tinejdžerima i spavanju reč, pravila nema - čini se da hormonalne promene privremeno mogu preovladati genetske različitosti. Samo privremeno.
Jutarnji
