Edi Foset (6) dijagnostifikovana je atrofija mozga pre godinu dana. Doktori su procenili da joj je ostalo još godinu dana života. Ovo će joj biti poslednji Božić, pa joj ljudi iz celog sveta šalju božićne čestitke.
Iako joj je samo šest godina, ovo bi za Edi mogao da bude poslednji Božić.
"Ona obožava Božić. Mnogo nam je teško", kaže njena majka Tami Foset. Prošle godine Edi je dijagnostifikovana atrofija mozga. "Doktori su rekli da joj je ostalo oko godinu dana života, ili čak i manje u slučaju da zahvati neke delove mozga" priča njena majka.
Kada je Edi imala tri godine, Tami je primetila da je njena ćerka prestala da raste.
"Odveli smo je kod doktora, jer smo primetili da je njeno ponašanje počelo da se menja i da su ruke počele da joj se tresu. Postala je usporena i svi njeni vršnjaci bili su viši od nje", kaže Tami.
I posle mnogo pregleda i testova doktori nisu mogli da odrede šta je problem.
"Ljuti me to što nisu mogli da odrede šta nije u redu. Znala sam da čak i kad otkriju šta je pitanju neće moći da joj pomognu. Volela bih samo da znam šta je u pitanju, jer mi je teško što je bolesna, a ja ne znam kako da joj olakšam", priča Tami, koja je napustila posao da bi čuvala ćerku.
Do Božića je ostalo manje od mesec dana, a Tami i Edi se trude da ih što bolje iskoriste.
"Ona je srećno dete, ali se nekoliko puta desilo da po ceo dan plače. Ne znam da li je boli, da li ima problema sa komunikacijom ili joj jednostavno nije dobro", kaže ona.
Pošto Edi ne može da se igra sa drugom decom, njena baka je došla na ideju da zamoli ljude da joj, kao i njenim sestrama Šejli (10) i Odri (7), šalju čestitke za Božić, a da Edi kažu da joj to šalju prijatelji. Svakog dana porodica u pošti preuzima stotine čestitki, a ponekad im se i Edi pridruži u tome, kada se oseća dobro.
"Dopadaju joj se, ona se samo smeje. A neki od pošiljalaca su njeni momci. Jedan dečak joj je napisao da joj je dečko, a za drugog je sama rekla da joj je dečko", priča Tami. Edi dobija pisma i celog sveta i ona deluju utešno na nju i njene sestre, jer su u novembru prošle godine i oca izgubile.
"Čestitke stavljam na zid, ali moraću da smislim još jedan način, jer moja kuća nije dovoljno velika za njih. Ne znam kako da zahvalim svim tim ljudima. Neverovatno mi je da toliki broj ljudi šalje čestitke nekome koga ni ne poznaje. Nije to ništa veliko, ali Edi te čestitke mnogo znače", kaže Tami.
Žena
