Koliko matematika i fizika mogu da pomognu medicini, dokaz je metoda pomoću koje je moguće predvideti rizik od prestanka rada srca. Profesor dr Branislav Milovanović, šef prve neurokardiološke laboratorije u našoj zemlji, u Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa“, tom oblašću je počeo da se bavi na specijalizaciji u Londonu, a svoja iskustva je preneo i u svoju matičnu kuću. – Mali broj eksperata u svetu bavi se proučavanjem čovekovog autonomnog nervnog sistema koji upravlja radom svih organa. Ja sam imao sreće da pre više od deset godina dobijem englesku stipendiju i odem u London kod profesora Kristofera Matijasa, u bolnicu „Sveta Meri“, gde sam se upoznao sa ovom metodom. Suština je u tome što se u medicinu uključuju matematika i fizika, i počinje sa izučavanjem takozvane teorije haosa. U pitanju je matematičko-fizička metoda, koja u haosu traži određeni sistem i utvrđuje ga složenim matematičkim formulama. Traga se za malim impulsom, to jest poremećajem koji može da izazove veliku štetu u organizmu. Znači, na osnovu matematičkog proračuna EKG signala, pomoću vrhunske opreme, procenjuje se rizik i traže faktori koji mogu da izazovu bolest ili iznenadnu smrt. U ovom slučaju, na osnovu analize bioloških signala, to jest EKG-a, pacijent se posmatra kao celina. Spoj Istoka i ZapadaCilj pomenute dijagnostike je, kako je već rečeno, procena rizika od iznenadne smrti. – Celokupna istočnjačka medicina, koja je stara 5.000 godina, zasniva se na principu jina i janga, to jest na uspostavljanju ravnoteže između dva suprotstavljena, ali ipak komplementarna principa. Šta bi onda bilo to što mi radimo? Ovo je po prvi put uspostavljanje povezanosti zapadne i istočnjačke medicine. Mi sa zapadnom medicinom, fizikom i matematikom merimo istočnjačke principe, na osnovu kojih su oni lečili bolesti pre četiri-pet hiljada godina. A sve to postižemo na maksimalno egzaktan način – uvođenjem matematike i fizike u medicinu. Matematička analiza signalaIako su se lekari pre svega usmerili na izučavanje infarkta, prof. Milovanović kaže da je ovom metodom moguće pokriti sve oblasti medicine. – Ono što predstavlja pravi izazov jeste to što radimo s decom. Kada dete izgubi svest, veoma je važno da se otkrije da li je u pitanju epilepsija ili poremećaj krvnog pritiska. Jer, u ovim slučajevima i lečenje i prognoza sasvim su drugačiji. Veoma je važno da se dete ne tretira kao da ima epilepsiju ako ona zaista ne postoji. Utvrditi i otkriti uzrok, na primer, gubitka svesti – najveća je „draž“ u ovoj oblasti medicine, a tu nam pomaže matematička analiza biološkog signala.Štelovanje organizma– Poslednjih godina razvili smo novu metodologiju koju smo nazvali ANSA metoda (Autonomic Nervous System Adjustment) odnosno podešavanje funkcije autonomnog nervnog sistema. Jednostavno rečeno, to znači da, ako je raštelovan upravljački sistem, vi ga naštelujete. Čim ga vratite u ravnotežu, on počinje pravilno da funkcioniše, to jest pacijent je izlečen. Dr Milovanović navodi da je preko ovog sistema moguće pronaći kako pacijenti odgovaraju na koju terapiju. Jer, dešava se da na isti lek bolesnici reaguju različito. – Suština je otkriti kome i u kojoj dozi dati određeni lek. Osnovno pravilo kojem teži naša kompletna nauka jeste personalna medicina. Jedan čovek – jedna bolest, jedan lek i jedna doza.Nema opšteg pravila, svaki bolesnik se posmatra kao posebna jedinka. Suština ove metode je upravo da se otkrije koji lek je idealan za pacijenta, kao i odgovarajuća doza, i da se on tako tretira. Možda zvuči pomalo komplikovano, ali uz dobru opremu, multidisciplinarni pristup i edukovan kadar, to izgleda kao igrica u kojoj pomoću brojki i proračuna „gađate“ pravo u cilj i – nema greške – tvrdi dr Milovanović.Najbolja terapija za onkološke pacijente– Pored infarkta, u našoj laboratoriji pokrivamo oblasti krize svesti, povišen i snižen krvni pritisak, kao i aritmiju. Cilj nam je da ovu metodu primenimo i u ostalim oblastima medicine, pri čemu je za mene najveći izazov onkologija. Na osnovu ANSA metode možemo tačno da odredimo grupe pacijenata kod kojih citostatici pomažu, a kod kojih ne. Tako ćemo moći da odredimo najbolju terapiju za svakog pacijenta pojedinačno – objašnjava prof. dr Milovanović.
Vesna Stanimirović
