Klaudijo je rođen sa rukama i nogama naopačke i vratom koji izgleda kao da mu je glava pogrešno smeštena.Doktori su rekli Klaudijevoj majci da njen sin ima male šanse da preživi. Mislili su da će umreti 24 sata nakon rođenja. Na sreću, doktori su pogrešili. Klaudijeva porodica nikada nije prestala da se nada. Odlučili su da ga više nikada ne vrate u bolnicu.
Kada je imao 8 godina, Klaudio počeo je da se kreće na kolenima. Porodica je sredila kuću kako bi on mogao da se kreće što više. Pod je bio takav, da ako padne ne može da se povredi. Nameštaj je bio takve visine da Klaudio nije morao da traži pomoć ni za najosnovnije stvari. Prekidači za svetlo su nisko postavljeni, poenta je bila da Klaudio radi dosta stvari nezavisno od porodice.
Zbog svog jedinstvenog oblika tela, Klaudio ne može da bude u invalidskim kolicima, ali je rešio da pohađa školu i misli o sebi da je potpuno normalna osoba koja slučajno vidi svet drugačije od drugih. Naučio je da se prilagodi svom okruženju, pronašao je kreativne načine da radi osnovne stvari kao paljenje i gašenje televizora, korišćenje mobilnog telefona i kompjutera, i ostale stvari.
Sa 40 godina, Klaudio je napisao svoju prvu knjigu, biografiju o svom životu i njegovoj bolesti. Originalni naslov je "Svet je naopačke".
Klaudio se više ne plaši da ga ljudi vide kao drugačijeg. Neverovatna je snaga i hrabrost koju ima, a sve vreme ima i osmeh na licu. To se zove pozitivna energija. Trebalo bi svi mi da naučimo ponešto od ovog Brazilca.(Hefty)
