Rak se Srbijom, ali i celom planetom, širi kao epidemija. Svake godine u našoj zemlji od karcinoma oboli više od 32.000 osoba, a sa 4.800 novoobolelih od malignog tumora pluća Srbija se nalazi na trećem mestu u Evropi. Karcinom predstavlja najveće zlo čovečanstva, koje je staro koliko i živi svet.
Dr Kurir je istraživao kako nastaje „ovaj neprijatelj ljudskog zdravlja“, da li postoji mogućnost da se on spreči, koje sve vrste tumora postoje i šta su izazivači bolesti.Prof. dr Marko Erak, upravnik Instituta za onkologiju Vojvodine u Novom Sadu, objašnjava za Dr Kurir da je tumor štetno bujanje tkiva usled zadržavanja tečnost ili krv.
Kako kaže, može da bude maligni (zloćudni) i benigni (dobroćudni).- Razlika između njih je u agresivnosti rasta i u tome što maligni daju metastaze, šire se i ubacuju u druga tkiva, dok benigni tumori to ne rade. Da bi se otkrio rak, potrebna je patohistološka analiza tkiva dobijenog biopsijom. Kad se dijagnostikuje, terapija se najčešće sastoji od operacije, hemoterapije i zračenja. Maligne bolesti je moguće sprečiti ranim snimanjem, prestankom pušenja, smanjenjem upotrebe masti u ishrani, fizičkom aktivnošću. Rak je tako složena bolest da se nikome ne može dati garancija da je neće dobiti, jer je snažno povezan sa stilom života, ali i genetskim predispozicijama - kaže taj stručnjak.
Prema njegovim rečima, postoje i tumori „in situ“, koji obično nastaju u epitelnim ćelijama, mali su i uspešno se leče.
Tumori zavise od godina i pola!
Neki tumori karakteristični su za određene godine i pol. U odnosu na to, mogu se podeliti u tri grupe. Prvoj pripadaju embrionalni, drugoj tumori koji se javljaju pretežno u mladosti (leukemija, tumori testisa, kostiju i dr.) i oni koji su karakteristični za odmakle godine (tumori prostate, debelog creva, mokraćne bešike, kože, dojke, pljuvačnih žlezda i sl.).
