Na jugozapadu Engleske potvrđen je slučaj ptičjeg gripa kod osobe koja je imala kontakt sa zaraženim pticama. Treba li da brinemo? Prenos sa ptice na čoveka nije čest, ali dobro je da znate kako da se zaštitite od virusa H5N1: infekcija se može preneti na ljude kroz oči, nos ili usta osobe, a neki ljudi razviju infekciju čak i bez izlaganja pticama sa virusom! Ono što je najgore, fatalna je u 60 posto slučajeva!
Ptičji grip se odnosi na grupu bolesti koje su rezultat infekcije specifičnim virusima. Ovi virusi inficiraju ptice i mogu da se šire među ljudima. Nažalost, virus H5N1 može izazvati teški grip, sa visokom stopom smrtnosti. Do sada virus nije pokazao znakove genetske promene kako bi se efikasnije širio među ljudima, ali zbog težine bolesti koju može da izazove fatalan je u 60% slučajeva!
Biti svestan rizika od infekcije i preduzeti neophodne mere predostrožnosti efikasan je način da se izbegne i ova pošast
Prva epidemija ptičjeg gripa H5N1 kod ljudi bila je 1997. u Hong Kongu gde su vlasti prijavile više od 700 slučajeva, a slučajevi su potvrđeni i u Africi, Aziji i Evropi. Tada su Indonezija, Vijetnam i Egipat beležili najveći broj slučajeva. Virusu nije lako da se prenese sa životinja na ljude, još teže sa čoveka na čoveka. Međutim, ako osoba sa sezonskim gripom razvije ptičji grip, virus H5N1 može da razmeni genetske informacije sa virusom sezonskog gripa. Ako se to dogodi, mogao bi da dobije dodatnu sposobnost da se širi među ljudima.
KAKO SE ŠIRI H5N1
Sojevi virusa gripa tipa A, uključujući H5N1, izazivaju ptičji grip, a bolest uglavnom napada živinu koja se uzgaja: kokoške, guske, ćurke i patke. Ipak, u januaru 2015. zdravstveni radnici su pronašli divlju patku u SAD koja je imala ovaj grip. Posle su virolozi pronašli virus i kod svinja, mačaka, pasa, kuna, leoparda i tigrova u zatočeništvu.
Iako se ne porenosi lako sa čoveka na čoveka kao korona, može da izazove ozbiljne simptome - ima visoku stopu smrtnosti
Virus se lako širi među pticama kroz njihovu pljuvačku, nazalni sekret, izmet i hranu –virus zakače sa kontaminiranih površina (kavezi i poljoprivredna oprema). Većina ljudi sa infekcijom imala je direktan kontakt sa zaraženom živinom, ili predmetima koji su dodirnuli kontaminirani ptičji izmet ili izlučevine.
PREPOZNAJTE SIMPTOME
Period inkubacije H5N1 kod ljudi je najviše 7 dana, najčešće 2-5 dana. Oboleli mogu da imaju ozbiljnije simptome, tipične za grip, uključujući temperaturu iznad 38ºC, groznicu, kašalj, bolove u mišićima.
Javljaju se i upala grla, promukao glas, umor, malaksalost, bol u grudima, problemi sa probavom, mučnina, povraćanje, dijareja, izmenjeno psihičko stanje.
Neki pacijenti razvijaju teške respiratorne probleme, uključujući upalu pluća i nedostatak daha (javlja se oko 5 dana nakon pojave prvih simptoma). Stanje osobe sa ptičjim gripom može brzo da se pogorša: uz respiratornu insuficijenciju otkaziuju organi, što dovodi do smrti.
UZROCI ZARAZE
Ljudi mogu dobiti infekciju i razviju bolest kad dođu u nezaštićeni kontakt sa pticama koje su nosioci virusa. To uključuje dodirivanje zaraženih ptica, dodirivanje ili udisanje izmeta ili drugih izlučevina zaraženih ptica, ali i pripremu zaražene živine za kuvanje, ondosno klanje ili kasapljenje zaražene živine, posećivanje pijaca na kojima se prodaju.
Infekcija se može preneti na ljude kroz oči, nos ili usta osobe. Međutim, neki ljudi razviju infekciju čak i bez izlaganja pticama sa virusom
Konzumiranje kuvane živine ili jaja ne izaziva infekciju ako uvek kuvate živinu dok njena unutrašnja temperatura ne bude najmanje 74º C, a jaja (i belance i žumance) ne postanu čvrsti.
Inače, ptičji izmet s virusom može da kontaminira i drugu hranu, opremu, vozila, obuću, odeću, zemlju, prašinu i vodu. Tela, a posebno stopala životinja takođe mogu nda nose virus H5N1.
KAKO DO DIJAGNOZE
Rano postavljanje dijagnoze ptičjeg gripa H5N1 može da znači bolje izglede za pacijenta.
Ako posumnjate da ste se inficirali, lekar će razmotriti vaše simptome, potražiće specifične znakove, pitati o nedavnim putovanjima, za bilo kakav kontakt sa pticama, sakupiti respiratorni uzorak i poslati ga u laboratoriju na analizu. Postoji i test kojim se može otkriti prisustvo virusa u brisevima nosa ili grla.
KAKO SE LEČI
Prema SZO, antivirusni lekovi mogu usporiti brzinu kojom se virus razmnožava i poboljšati ishode za pacijente. Najčešće se prepisuje oseltamivir (Tamiflu), a ako se uzme u roku od 48 sati verovatnoća da neko ozdravi je veća. Lek ima standardnu dozu od 75 miligrama za starije od 13 godina. Manja doza se daje deci i osobama sa bubrežnim problemima ili bubrežnom bolešću u završnoj fazi, pa lek ne treba uzimati na svoju ruku.
Ne postoji dostupna vakcina, treba da se pridržavate preventivnih mera
Treba znati i da se pije najviše 5 dana, lao i to da pacijenti koji iimaju gastrointestinalne probleme možda neće moći da apsorbuju lek tako efikasno kao ljudi koji ne osećaju bol u stomaku, dijareju ili povraćanje.
Svako ko ima dijagnozu ili sumnja na ptičiji grip treba da ostane izolovan, kod kuće ili u bolnici.
Osim uzimanja Tamiflua, zdravstveni radnici savetuju ljude da odmaraju, piju puno tečnosti, jedu uravnoteženo i samo zdravu ishranu, uzimaju lekove koji će im pomoći da se izbore sa bolom i groznicom. Komplikacije, kao što je bakterijska pneumonija, česte su kod ljudi sa H5N1 ptičjim gripom. U tom slučaju se prepisuju antibiotici, a nekim ljudima će možda biti potreban dodatni kiseonik, kao kod COVID-19.
NAJVAŽNIJA JE PREVENCIJA
Širenje ptičjeg gripa ne možemo da sprečimo jer je vakcinacija dostupna za sezonski grip, ali ne i za ptičiji grip (vakcine za infekciju H5N1 su razvijene, ali još uvek nisu spremne za široku upotrebu). Mere koje treba da preduzmete:
Higijena ruku: Redovno perite ruke toplom vodom i sapunom pre i posle korišćenja kupatila, rukovanja hranom ili kašljanja. Kašalj: Najbolje je iskašljati u lakat ili maramicu i pažljivo odložiti upotrebljene maramice. Dodirivanje površine nakon iskašljavanja u ruke može ostaviti virus na površini, omogućavajući mu da se širi – dezinfikujte ih. Izolacija: Oni koji imaju simptome treba da se drže dalje od javnih mesta i izbegavaju kontakte.
VAŽNO JE I OVO DA ZNATE
Kada pripremate jela, nemojte koristiti isti pribor za kuvano i sirovo meso. Pre i posle rukovanja sirovom živinom neophodno je oprati ruke sapunom i vodom. Izbegavajte mrtve ili bolesne ptice. Da biste uklonili uginule ptice, pozovite relevantne službe. Ljudi koji rade sa domaćim pticama treba da poštuju lokalne i nacionalne smernice. Svako ko putuje u oblast u kojoj može biti aktivan ptičiji grip treba da izbegava: ptičji izmet, pijace sa živim životinjama i živinarske farme.
Kurir.rs/Lena/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
