Da li crkva daje blagoslov za venčanje ako je mlada trudna: Ova nedoumica muči sve više parova, ovo je zvanični stav!

U današnje vreme parovi u kasnijim godinama stupaju u brak u odnosu na svoje roditelje ili bake i deke. Ta granica se pomerila na tridesete godine života. Neretko se dešava da mlada bude u drugom stanju, te da se neposredno pre rođenja bebe zavetuju na venčnu ljubav.

Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li crkva venčava parove ako je mlada u blagoslovenom stanju i da li daje blagoslov ovom braku. To pitanje je zanimalo i jednog mladića koji je na sajtu Svetosavlje upitao za mišljenje crkve.

"Pomaže Bog. Čuo sam priče, pa me interesuje iz prve ruke, da ne valja da se trudne devojke venčavaju u crkvi. Da li je to tačno?", upitao je jedan Predrag.

Ubrzo je dobio opsežan odgovor na ovu veliku nedoumicu. Kako je objašnjeno, crkva, u takvim slučajevima, bira manje zlo: nevoljno dozvoljava venčanje, smatrajući to ikonomijom, nužnom popustljivošću, nasuprot jednostavnim odbijanjem venčanja:

"Dragi brate Predraže, Sveta tajna braka naziva se i VENČANjE, jer se mladencima na glave stavljaju venci, kao nekada pobednicima na olimpijskim i drugim viteškim igrama. O tome Sveti Jovan Zlatousti govori: „Venci, kao pobedni znaci, meću se zato što su bračnici bili nepristupni bludu i nepobeđeni sada mogu ući u bračnu sobu“. Dakle, venci na glave mladencima stavljaju se kao nagrada za njihov celomudren život pre braka, za ostvareno devičanstvo s obe strane. Zato se drugobračnicima (ako oboje stupaju u drugi brak) ne stavljaju venci na glavu, obzirom da već imaju iza sebe bračno iskustvo. Isti značaj imaju i upaljene sveće, koje se daju verenicima pri Činu obručenja. Upaljene sveće u rukama novonevesnika označavaju čistotu njihova života, svetlost njihovih vrlina i svetlost blagodati Svete tajne braka. Iz ovih navedenih primera nagrađivanja mladenaca za celomudren život pre stupanja u brak, jasno je da bremenitost mlade odudara od ovih venčanih darova. To što se u praksi dešava suprotno želji Crkve, da mladenci u brak stupe čisti i čedni, znak je popustljivosti pred savremenim načinom života. U patrijarhalnom društvu svaka devojka, već sa 18 godina, pa i ranije, bila je isprošena za mladića koga su izabrali, prihvatili devojčini roditelji, a mladić je ženio devojku koju je često prvi put video prilikom proševine. Za divno čudo, većina tih brakova se održavala doživotno. Danas se mladić i devojka zabavljaju po nekoliko godina, često žive zajedno, stupaju u brak kasnije, u tridesetim godinama, pa onda nije čudo da devojka i zatrudni pre braka. A da ne bi vodila dete pri venčanju, mladenci pribegavaju venčanju pre porođaja, dakle dok je mlada još u blagoslovenom stanju. Crkva, u takvim slučajevima, bira manje zlo: nevoljno dozvoljava venčanje, smatrajući to ikonomijom, nužnom popustljivošću, nasuprot jednostavnim odbijanjem venčanja. Ili bi možda, u tom slučaju, trebalo primeniti venčanje drugobračnih, slično ranijem pravilu, ako bi neko crkvenu veridbu prekinuo ili jedan od obručnika umro, preživeli bi se venčavao po činu drugobračnih. Pošto je tvoje pitanje bilo u obliku „ne valja se“, što za posledicu može imati nešto negativno, pa čak i nesrećno u braku, blagodat Božja, prizvana od strane sveštenika koji venčava, delovaće na mladence bez obzira na njihovo ranije ogrešenje, pogotovo ako se oboje, pre obručenja i venčanja, ispovede i pokaju za svoja ogrešenja i dobiju razrešenje od nadležnog sveštenika. Blagoslov Božji priziva na tebe i pozdravlja otac Dušan", piše u odgovoru.

(Kurir.rs/M.J)

Bonus video: