Moj sin ima 28 godina i sumnjam da je zavisnik od računara. Ne znam više šta da radim s njim! Po čitav dan sedi za kompjuterom, skoro i da ne jede, s nogu uzme nešto dvaput dnevno. Postao je asocijalan, ne druži se skoro ni sa kim, a čak ga je i devojka ostavila, jer nije mogla više da podnese to što se on ne odvaja od svojih igrica i ništa drugo ne radi u životu. Pokušala sam da razgovaram s njim, da odemo kod lekara, ali on neće ni da čuje. Kaže da nema problem. Najgore od svega jeste to što je i ostalim članovima porodice počeo da remeti život. Skoro i da ne komunicira ni sa kim, jednom u deset dana se vidi s nekim drugom i to je sve. Ujutro kad ustane, odmah seda za računar, koji mu je pored kreveta, i skoro i da se ne pomeri do kraja dana. Kad mu kažem da to kako se ponaša nije normalno, on mi odgovori da nema šta drugo da radi, pa zato po ceo dan igra igrice. Brinem se šta će biti s njim.Ovako je svoju ispovest za Dr Kurir započela Dušica Radojčić iz Beograda, čiji je sin V. N. (28), kako ona kaže, postao zavisan od računara. Zabrinuta za svoje dete, jer mu je kompjuter i virtuelni svet koji je izgradio postao sve u životu, javila se našoj redakciji i svoju priču iznela u javnost, kako bi svim roditeljima skrenula pažnju na ovaj problem.- Ovo mi je jedino preostalo. Nadam se da će, kad vidi tekst, možda da se zapita da li je s njegovim ponašanjem sve u redu. Lekari koje sam pitala za savet rekli su mi da moram da ga nateram na lečenje, jer mu time što mu dajem mogućnost da ovde živi, jede i spava samo činim medveđu uslugu - rekla je očajna majka Dušica.Dr Kurir je zato istraživao kakav to problem može da bude i da li je zavisnost od računara ista kao sve ostale zavisnosti. Došli smo do zapanjujućih podataka, koji pokazuju da je u Srbiji sve više ljudi koji su zavisni od kompjutera, koji su najčešće asocijalni, sebični i egocentrični. Stručnjaci kažu da su ugrožene sve populacije, ali najviše tinejdžeri, a taj savremeni porok objašnjavaju kao stanje u kome je korišćenje računara dominantna životna aktivnost.Profesor dr Ivan Dimitrijević, neuropsihijatar, kaže za Dr Kurir da postoje tri faktora koja dovode do ove zavisnosti.- Izazov, bekstvo i zadovoljstvo su tri faktora koja dovode do toga da neko postane zavisnik od računara. Izazov možemo objasniti kao eksperiment na višem nivou. Mladi često žele da igraju razne igrice kako bi posle svoja iskustva podelili s drugovima. Kad govorim o bekstvu, prvenstveno mislim na pokušaj bežanja od svakodnevnih sukoba, problema, neprijatnih situacija. I na kraju je zadovoljstvo, što pre svega podrazumeva prijatan ambijent u kome se onaj koji igra igrice oseća lagodno i zadovoljno i to mu postaje sve u životu. Zato treba da postoji edukacija roditelja, kako deca ne bi došla u ovakvu situaciju. Treba razgovarati s njima, skrenuti im pažnju, ali ako to ne pomaže, onda se treba obratiti lekaru. Zavisnost od računara je kao zavisnost od droge, alkohola, cigareta - istakao je dr Dimitrijević.
Kako prepoznati zavisnika od računara- satima sedi za kompjuterom- ne može da zamisli dan bez interneta- po pravilu je izolovan i često sebičan- ne komunicira mnogo sa ostalim ukućanima- postaje asocijalan- često je nervozan
