Odavno ste prestali da upražnjavate neki vid fizičke aktivnosti, ishrana vam se uglavnom svodi na brzu hranu i više niste u stanju da preskočite dva stepenika odjednom ili da potrčite. Počela je da vas zamara i sama pomisao na šetnju jer, čim se malo zadišete, osećate gušenje, a do vazduha ne možete da dođete narednih nekoliko minuta. Takvo stanje mogao bi biti simptom koji svakako ne bi trebalo da zanemarite, posebno ako se ubrajate u kategoriju onih koji imaju, ili su skloni da dobiju, povišen krvni pritisak, šećernu bolest ili povišen nivo masnoća u krvi. U tom slučaju izloženi ste riziku od razvijanja srčane slabosti.Direktor kardiovaskularnog istraživačkog centra Instituta „Dedinje“ dr Petar Otašević rekao je za Dr Kurir da se srčana slabost definiše kao nemogućnost srca da pumpa krv u skladu s potrebama organizma, pa tokom fizičkog napora ono ne može da obezbedi dovoljno krvi perifernim organima.- Usled takvog stanja javljaju se zamor i gušenje, pa se zato posebno rizičnom grupom smatraju stariji pacijenti. Inače, srčana funkcija meri se pomoću više različitih indeksa. U kliničkoj praksi najčešće se koristi takozvana ejekciona frakcija leve komore. Ona se definiše kao razlika između ukupne količine krvi u levoj srčanoj komori i količine krvi koju ona istisne iz srca tokom jednog srčanog udara - objašnjava dr Otašević.Prema njegovim rečima, kod zdravih ljudi srce jednim udarom obično istisne više od dve trećine krvi koja se u njemu nalazi, pa je normalna ejekciona frakcija više od 66 odsto. Kod bolesnika sa srčanom slabošću taj indeks je manji od 40 odsto.- Najčešći uzrok srčane slabosti je koronarna bolest, odnosno prethodni infarkt miokarda, koji dovodi do odumiranja dela srčanog mišića i povećanja veličine leve srčane komore. Tu su još i bolesti srčanog mišića i bolesti zalistaka. Smatra se da približno 200.000 ljudi u našoj zemlji ima ovu bolest, a da oko 30.000 od toga umre. Starosna granica za nastanak bolesti pomera se nadole, tako da danas, nažalost, nije retkost da ljudi sa 30 ili 40 godina boluju od srčane slabosti. Zbog toga je najvažnije posavetovati ih da ne dozvole da se srčana slabost razvije. Ljudi treba da se hrane zdravo, da vežbaju i redovno proveravaju krvni pritisak i šećer. Ukoliko neko boluje od drugih kardiovaskularnih bolesti, preporučuje mu se da redovno posećuje lekara i uzima lekove - istakao je Otašević, a onima koji već boluju od srčane slabosti poručio da izbegavaju slanu i masnu hranu, mineralnu vodu, gazirane sokove, i povećaju odgovarajuće doziranu fizičku aktivnost.
Bolest se može kontrolisatiDr Petar Otašević objasnio je da se srčana slabost u početku leči lekovima.- Treba uzimati diuretike, koji smanjuju tegobe, tačnije, pospešuju izbacivanje tečnosti iz organizma i tako smanjuju osećaj gušenja. Ovim pacijentima život olakšavaju i drugi lekovi, koji kod srčane slabosti služe da srce zaštite od štetnih materija koje cirkulišu u krvotoku i mogu dodatno da ga oštete. U krajnjem stadijumu bolesti moguća je i transplantacija srca ili ugradnja specijalnih pumpi koje olakšavaju protok krvi, ali i nekih vrsta pejsmejkera koji pojačavaju snagu srca ili prepoznaju aritmije i sami daju strujne udare, kojima ih leče - istakao je sagovornik Dr Kurira i dodao da je veoma važno da se bolest prepozna na vreme kako ne bi došlo do stvaranja vode u stomaku, uvećanja jetre i otoka potkolenica.
