Ana već već punih 65 godina vodi isti kafić: U penziju otišla još 1984, a i dalje neumorno radi, ovo je njena tajna
U malom mestu Nebijuno, u pokrajini Novara na severu Italije, svi poznaju gospođu Rene. Njeno pravo ime je Ana Posi, i ona je prava institucija u kraju – najstarija baristkinja u Italiji, koja već punih 65 godina vodi isti bar.
„Moj bar je moja porodica“, rekla je Ana za italijansku agenciju ANSA.
Zvanično je otišla u penziju sa 60 godina, još 1984. Danas, iako ima 100 godina, i dalje svakodnevno priprema kafe gostima – čak i za Božić i praznike. Njena poslednja prava pauza bila je još 1950-ih, kada je osam dana provela u Parizu.
„Vodim ovaj lokal od 1959. godine. Udovica sam od 1974, i od tada sve radim sama.“
Pogledajte u galeriji kako izgleda njen radni dan:
Cena espresa kod Nonne Ane je 1,20 evra, a kapućina 1,50. Ako nema turista, nekada u kasi ostane svega 40 evra na kraju dana. Prima penziju od 590 evra mesečno, ali kaže da joj više ni ne treba.
Više od bara – to je mesto okupljanja
Bar koji vodi gospođa Ana nije samo mesto gde se pije kafa. „To je centar okupljanja, mesto gde ljudi dolaze da se ispričaju, posavetuju ili jednostavno osete kao kod kuće“, kaže ona. Dodaje i da, iako svi oko nje idu na odmor, ona bira da ostane:
„Ja sam ovde kao vodič, savetnica, prijatelj. Ne mogu da zatvorim kad ljudi dolaze ovde da odmore – pa dođu baš zbog ovog mesta.“
Tajna dugovečnosti? Rad, ljudi i malo hrane
Na pitanje kako je moguće da i dalje radi sa osmehom, i u poznim godinama, Ana skromno odgovara:
„Nemam neku posebnu tajnu dugovečnosti. Trudim se da jedem malo, da se krećem i radim. Ne osećam godine jer uvek planiram nešto novo. Volim da pričam s ljudima, da ih slušam. Ljudi koji dolaze ovde su moj svet.“
Meštani kažu: „Bez Ane – to nije isti grad“
U „Bar Centrale“ dolaze i stare i nove generacije. Za mnoge meštane, bar nije isto mesto bez nje.
„Dolazim ovde otkad znam za sebe, dolazili su i moji roditelji. Ana je stub naše zajednice“, kaže jedna redovna gošća. Druga dodaje: „Ovde sam svakog dana. Toplo je, domaćinski, kao da sam kod svoje porodice. I uvek nas oraspoloži.“
„Poznajem je još iz detinjstva“, kaže starija sugrađanka ispred lokala. „Ona ne zna za drugi život osim ovog u baru. To je njen svet.“
Bonus video: Ispovest penzionerke čiji je sin otišao u inostranstvo