Iako radno vreme većine zaposlenih u državnoj upravi počinje između sedam i osam, a završava se oko tri-četiri, za naše ministre to pravilo ne važi. I zašto bi?
Izvršna je to vlast, pa sebi dozvoljava previše ladovine - skraćeno „radno“ vreme, jer jutarnji ritual ispijanja kafe i prelistavanja štampe je obavezan i ne sme da trpi.
A kako se izbori primiču, planer obaveza članova Vlade uglavnom je sveden na makijato, pokoji dim, eventualno kolegijum i paljba iz ministarstva na stranačke aktivnosti, jer ni teren za kampanju ne sme da trpi.Jedina kolateralna šteta u predizbornoj papazjaniji jesu građani, koji nerad ministara uvek plate duplo - praznim stomakom i tankim novčanikom.
A nekad nam zaista tako i treba, kad kao hipnotisani aplaudiramo otvorenim instant putevima, probijenim tunelima, izgrađenim mostovima i nedovršenim stanicama metroa. Valjda će se jednom i ovaj narod opametiti, jer vreme je da shvati da je on taj koji hvatanje krivina, švrćkanje i bežanje s posla ministara plaća, i to debelo.Raspuštena je to banda, kojoj je u glavi samo sakupljanje predizbornih poena i čiji je krajnji cilj osvajanje vlasti kako bi zagospodarili Srbijom, a one druge crvene apoene obezbediće im građani Srbije.
