Večernju predstavu od 20 sati u gornjoj sali bioskopa „20. oktobar“ na početku Balkanske ulice u Beogradu tog 13. jula 1968. prekinula je eksplozija. U njoj je poginuo Savo Čučurević, devojka Magdalena Novaković ostala je bez obe noge, a 76 ljudi je ranjeno. Dva meseca posle eksplozije u bioskopu, 25. septembra uveče, eksplozija u garderobi Železničke stanice povredila je više osoba.Hrvatski oslobodilački pokretSaslušavanjem članova ustaške emigracije, jugoslovenske službe bezbednosti dolaze do Miljenka Hrkača i hapse ga zbog podmetanja bombi. Ovaj tesar iz sela Mokrog kraj Lištice, kraja u Hercegovini poznatog po nacionalizmu, imao je nepunih 20 godina kad je 1968. preko poznanika Ante Penavića stupio u kontakt s emigrantima iz Nemačke i postao član ustaške organizacije Hrvatski oslobodilački pokret.
Miljenko Hrkač u napuštenom bunkeru pokraj Maribora obučavan je za rukovanje eksplozivnim napravama, a u Štutgartu je završio i specijalni kurs za diverzante. U leto 1968. u Beograd, koji je tek preturio preko glave studentske proteste, dolaze iz Maribora Hrkač i Penavić, i donose eksploziv sa satnim mehanizmom. Na dan napada na bioskop, u parku preko puta hotela „Moskva“ povezuju eksploziv s baterijama i mehanizmom za paljenje, a onda Hrkač kupuje kartu za predstavu u 20 sati i ulazi u salu. Minu, punjenu čeličnim gelerima, postavio je između naslona i sedišta broj šest u 16. redu, i na sredini projekcije napustio salu. Desetak minuta kasnije, u 21.05, odjeknula je eksplozija.Hrkač je docnije priznao da je u avgustu rukovodiocima Hrvatskog oslobodilačkog pokreta, Ivanu i Niku Kovačiću, podneo izveštaj o diverziji i položio zakletvu na vernost. Za podmetanje mine u bioskop dobio je 2.500 nemačkih maraka. Početkom septembra vratio se u Jugoslaviju.Opet sa Antom Penavićem, 25. septembra u jedan sat po ponoći, u parku pored Železničke stanice povezao je minu sa satnim mehanizmom, stavio je u torbu od skaja, i dao je Penaviću da je on preda u staničnu garderobu. U ovoj eksploziji nije bilo mrtvih.Zatvoreno za javnostNa osnovu sopstvenog priznanja, Hrkač je 2. oktobra 1969. osuđen na smrt streljanjem. Posle žalbe odbrane, 1970. suđeno mu je ponovo i tada on kao glavnog krivca navodi rođenog brata Božu. Tvrdi da je krivicu prihvatio jer su mu rekli da je „maloletan i da zato neće biti osuđen na smrt“. Presuda je, međutim, opet - smrtna kazna. Opet žalbe odbrane i novo suđenje. Održano je u decembru 1975. i bilo je zatvoreno za javnost. Do danas niko s njega nije skinuo oznaku strogo pov. Pretposlednjeg dana 1976. godine presuda postaje pravosnažna, a onda i Predsedništvo SFRJ odbija Hrkačevu molbu za pomilovanje. U zoru 10. januara 1978, u četiri sata, u krugu Centralnog zatvora u Beogradu, nad Miljenkom Hrkačem izvršena je smrtna kazna. Vest o tome nikad nije objavljena u štampi.
MAGDALENA, MAGDALENAStudentkinja iz Beograda Magdalena Novaković u bioskop je došla s dečkom, koji je takođe povređen. Budući da su bili pred svadbom, mladić joj je i posle nesreće, u kojoj je ostala bez nogu, nudio brak, ali ga je ona odbila... Prilično je rasprostranjeno, ali sasvim netačno, uverenje da je Oliver Dragojević svoju „Magdalenu“ posvetio njoj.
