MOSKVA - Kina je prvi kupac najnovijeg ruskog sistema protivvazdušne odbrane S-400, izjavio je danas generalni direktor "Rosoboroneksporta“ Anatolij Isajkin, koji je istakao da je ugovor o tome potpisan u jesen prošle godine u Pekingu.
Sistem S-400 nema premca u svetu, istakao je u intervjuu za Sputnjik konsultant komandanta Raketnih trupa strateške namene general-pukovnik u penziji Viktor Jesin.
Taj sistem će omogućiti Kini da uništava sva savremena i perspektivna sredstva vazdušno-kosmičkog napada na udaljenosti do 400 kilometara, objasnio je Jesin i dodao da su mnoge zemlje zainteresovane za S-400, ali je Kina odavno tražila saglasnost Rusije da ga kupi.
Mi smo se složili da ga prodamo samo Kini, uzimajući u obzir situaciju nastalu na međunarodnoj sceni i interese poboljšanja odnosa sa tom zemljom, istakao je Isajkin.
Prema njegovim rečima, od kupovine ruskog kompleksa S-400 korist imaju obe zemlje.
Nama odgovara da prodajemo vojne proizvode, jer tako donekle vezujemo Kinu za sebe. Ona će zavisiti od rezervnih delova i servisiranja. Dalja eksploatacija tih sistema zavisiće od isporuka rezervnih delova iz Rusije, pojasnio je Isajkin.
Svaki korak ka modernizaciji Oružanih snaga Kine po pravilu izaziva nervozu i zabrinutost SAD, ali politikolog Vladimir Jevsejev smatra da kupovina najnovijeg ruskog sistema S-400 ovog puta ne bi trebalo da prouzrokuje histeriju Vašingtona.
Ne mislim da će SAD na to burno reagovati. Ovde nema one kritičnosti koja je ranije postojala kada se radilo o Iranu, a koju je podgrevao Izrael, kaže Jevsejev i dodaje da je Izrael planirao da bombarduje Iran, pa je za njega bilo od ključne važnosti da li će Iran imati sistem S-300.
Sada, međutim, niko ne planira da bombarduje Kinu, kazao je Jevsejev.
On smatra da će i reakcija Tokija na kupovinu sistema S-400 biti odgovarajuća.
Kina već poseduje ruski sistem S-300, tako da se u suštini sada radi o usavršavanju njenog potencijala u toj oblasti, kaže Jevsejev, dodajući da će Japan verovatno na to reagovati sasvim mirno, zato što se ipak ne radi o mogućnosti oružanog konflikta između Japana i Kine.
Veću zabrinutost u Japanu izaziva Ratna mornarica Kine.
Kada bi Rusija Kini isporučila krstareće rakete velikog dometa namenjene dejstvima na moru, Japan bi reagovao burnije nego na isporuku onih sistema koji za njega ne predstavljaju opasnost, smatra Jevsejev.
Detalji rusko-kineskog ugovora nisu saopšteni javnosti, ali vojni ekspert Viktor Baranec istakao je u intervjuu za Sputnjik da jedan divizion sistema S-400 može da košta između 250.000 i 300.000 dolara.
Ranije je saopšteno da može biti reči o isporukama najmanje šest diviziona. U svakom divizionu je osam mobilnih lansirnih platformi, smeštenih na četvoroosovinskim tegljačima. Pritom, svaka platforma ima četiri protivavionske vođene rakete. U divizion ulazi i komandni punkt i radar koji služi da locira cilj i navodi raketu, objasnio je Jevsejev.
Prema njegovim rečima, s obzirom da Rusija namerava da realizuje sporazum sa Kinom o sistemu S-400, ugovor može da košta skoro dve milijarde dolara, što je najveći posao u istoriji vojno-tehničke saradnje te dve države.
Putin ukinuo zabranu prodaje S-300 Iranu
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je danas uredbu kojom se ukida zabrana isporuke anti-raketnog sistema S-300 Iranu, saopštio je danas Kremlj. Bivši predsednik Dmitrij Medvedev 2010. uveo je zabranu isporuke tog sistema Iranu, usled kritika Zapada i Izraela, a na osnovu rezolucije UN kojom su Iranu uvedene sankcije zbog njegovog spornog nukleanog programa. Ova uredba stupila je na snagu čim ju je Putin potpisao, prenosi ruski RT.
"Dekretom predsednika ukida se zabrana tranzita preko ruske teritorije, uključujući vazdušni prostor, ili izvoz iz Ruske Federacije Iranu, kao i transfer Iranu morem ili vazduhom, anti-raketnog sistema S-300", navodi se u saopštenju, prenele su RIA Novosti. Posle teških, maratonskih pregovora, SAD, Francuska, Velika Britanija, Rusija, Kina i Nemačka s jedne strane, i Iran s druge, objavili su 2. aprila da su postigli okvirni sporazum o ograničavanju nuklearnog programa Irana tako da on ne može da dovede do proizvodnje atomskog oružja.
Višegodišnje ekonomske sankcije protiv Irana zbog spornog nuklearnog programa, biće ublažene tek pošto Međunarodna agencija UN za atomsku energiju potvrdi da se Teheran pridržava sporazuma. Konačni sporazum dveju strana o tome treba da se postigne do kraja juna.
