Prevremeno rođen, Ahmed je prohodao sa 3 godine. Nije mogao samostalno da se kreće, da se penje niz i uz stepenice, stalno je zapinjao i padao. Išao na terapije, banjsko lečenje, ali nije bilo puno pomaka.
Lekari su konstatovali urođene zdravstvene smetnje. Njegov motorički razvoj od samog rođenja bio je jako slab. Zbog toga je nekoliko puta lomio ruke i noge, a svi osim roditelja verovali su da će veći deo života biti osuđen na tuđu pomoć.
Ipak, sreća mu se nasmešila u jesen 2013. godine dok je bio u osnovnoj školi. Tada počinje da vežba po programu magistra sportskih nauka Sanjina Aldobašića, da bi rezultati bili impozantni već nakon dve godine zajedničkog truda.
Studioznim pristupom Aldobašića i jakom voljom, ali i zalaganjem mladog Ahmeda, zajedno su napravili čudo.
"Možda je najveći izazov u karijeri da vam se dogodi ovakav slučaj, da uzmete dečaka sa delimičnim motoričkim sposobnostima da vam roditelji ukažu maksimalno poverenje i dozvole vam da se bavite takvim detetom. Mi smo uspeli zahvaljujući intenzivnom trenažnom procesu da od Ahmeda napravimo dečaka koji se ne izdvaja od svojih vršnjakae, ali i koji je sposoban za normalan život", kaže Aldobašić.
Dodaje kako je pred Ahmedom dug put kao i još dosta zadataka koje treba ostvariti, ali i da je ovo priča koja bi trebala da bude motiv više za ljude sa sličnim problemom koji će shvatiti da se samo borbom može doći do pravog cilja.
"Bez intenzivnog rada nema dolaska do cilja, ali ne treba se povući ni onda kada dođete do željenog cilja. Moram priznati da se sada mogu kretati bez problema, sada takoreći trčim uz stepenice, dok sam ranije hodao dosta otežano", kaže mladi Bečić.
