Vladan Milojević je atipičan srpski fudbalski trener. Stručnjak koji ne podleže balkanskim stereotipima, jer nije sklon improvizaciji. Upravo zbog toga Crvena zvezda je za njegovog mandata posle 26 godina uspela da dočeka proleće u Evropi, a u domaćem prvenstvu je prva sa devet bodova prednosti u odnosu na Partizan.
Miloje je posle svega nagrađen Zlatnom loptom FSS kao najbolji srpski trener u 2017.
Koliko ste zadovoljni polusezonom u Crvenoj zvezdi, gledajući na rezultate u Evropi i Superligi?
- Kad vidim ambijent u kojem je zvezdaška javnost sada, ne mogu a da ne budem zadovoljan. Naši rezultati sve govore. Mnogo je lakše raditi u takvoj atmosferi.
Kakva su vam sećanja na period kada ste došli u Zvezdu kao klinac?
- Ostvario sam svoje snove kad sam sa 16 godina zakoračio u Beograd i došao u Crvenu zvezdu. Veoma dobro se sećam svog prvog treninga na šljakastom terenu pored južne tribine. To je nešto što se ne zaboravlja, iako je bilo 1986. godine. Crvena zvezda je moja ljubav! Kad sada vratim film, vidim da je to to i srećan sam.
Zašto niste ostavili veći trag kao fudbaler na Marakani?
- Kada sam se vratio iz Bečeja, Zvezda je imala u tom trenutku mnogo jak tim. Ne mogu svi iz omladinaca da uđu u prvu ekipu. Iz moje generacije već su ušli Zvonko Milojević, Vladimir Jugović, Vladan Lukić... Posle toga je došao Ivan Adžić. Svi ponikli u Zvezdinoj školi. Neki drugi su morali drugim putem.
Kako ste se odlučili za ovaj posao?
- Ne možete samo da sanjate. Onda ništa niste uradili. Volim da radim. Mnogo sam ponosan na period od tri godine kada sam radio u Omladinskoj školi. To su bili moji počeci, a Zvezda mi je pomogla da počnem da radim. Prva titula koju sam osvojio prelomila je u meni da se ovim trenerskim poslom ozbiljno bavim.
Šta za vas znači biti savršen trener?
- U ovom poslu ne smete da budete isključivi. Ja znam... Tu je tačka. Ko zna kakav će fudbal biti za nekoliko godina. Ako niste spremni da se menjate, da učite, ne možete da idete napred. Niko nije išao dalje dok nije pao. Ustaneš i nastaviš.
Potencirate zvezdaštvo kao veoma važan faktor u klubu.
- Kao igrač sam bio u istoj toj svlačionici gde su moji momci sada, kod Ljupka i Pižona Petrovića. Meni je baš ta svlačionica pomogla da postanem trener. Zvezda ima svoj sistem, u kojem se traže rezultati i, naravno, samo mukotrpan rad. To što ćemo reći da je Crvena zvezda veliki klub, to svi znaju. Ali šta je to veliko? Šta je to Zvezda uradila? Kakva je njena istorija? E, kad se to zna, onda je jasno gde ste došli i šta se od vas traži.
Kako ste našli odnos sa strancima, kako s našima?
- Iskren sam! Volim da pričam sa igračima, da im kažem ono što jeste i kakva je situacija. Možda oni očekuju nešto drugo. Moje je da budem otvoren. Ako imam iskren kontakt, a svi imao isti cilj, onda znamo na čemu smo. Kako ono kažu, za ljubav je potrebno dvoje.
Koliku ulogu u vašem radu ima psihologija?
- Mnogo je bitno da utakmica zavisi od vas, a ne od protivnika. To je ono što treba da uradite, da verujete u sebe. Zvezda jeste takav klub. Tako je nama bilo protiv Krasnodara ili Sparte, ali i Florijane. Nije bitno ko je preko puta nas. Važna je energija koju poseduješ. Kao kad igraš neko finale. Sad i ko zna kad. Da igrač pronađe, probudi i aktivira pobednički mentalitet.
Kako se opuštate?
- Volim da putujem, posebno porodično. Kod mene je sve aktivno, volim da se skijam, na primer. I kad na more odem, nemam mira. Stalno neka akcija. Volim da pročitam dobru knjigu. Trenutno čitam oca Tadeja „Bez ljubavi nema života“. Volim dela o mudrim ljudima. U Grčkoj sam upoznao duhovnog oca Nifona. Volim da odem kod njega u manastir da pričamo o životnim stvarima. To me smiruje. Treba naći duhovni mir.
Aleksandar Radonić - Foto: Beta; EPA
Vladan Milojević...
O RELIGIJI Koliko vam je važna religija, odnosno pravoslavlje?
- Vernik sam. Sve se može uz Božju pomoć. Držim se kanona, volim pravoslavlje. U Grčkoj sam imao sreću da upoznam dosta ljudi koji tako žive. Tamo sam od mnogih mudraca dobijao odgovore koje nisam mogao da nađem. Lep je život koji živimo, ali moramo da znamo svoju istoriju, jer smo tako veći ljudi. Volim da odem na Svetu Goru, to me ispunjava.
O ISTORIJI I ZVEZDI
Koliko je istorija povezana sa Crvenom zvezdom? - Srbi smo, moramo da poštujemo našu istoriju. Da uradimo nešto za dobrobit Crvene zvezde, nešto po čemu će nas pamtiti. Za neke druge generacije.
O POČECIMA
Sećate li se svojih početaka? - Ponikao sam u Šumadiji iz Aranđelovca. Moj brat Goran je prvi došao u Beograd, šest godina je stariji od mene. Imao je fantastičnu karijeru u staroj Jugoslaviji, bio je reprezentativac.
O SUDBINI
- Otišao sam iz omladinaca u Bečej i igrom sudbine tamo sreo svoju suprugu. Imao sam 19 godina, sudbina nas je spojila. Zajedno smo, imamo dvoje dece. To je lep period u mom životu. Kad imam vremena, a nemam ga mnogo, odem do Bečeja, prošetam pored Tise, setim se igračkih dana.
O SUPRUZI I ĆERKI
I supruga i ćerka su vam u sportu? - Supruga Danijela je uz ćerku Anđelu, njih dve se bave jahanjem. Anđela trenira u konjičkom klubu u Guncatima, povukla je na mamu, koja je bila omladinska reprezentativka stare Jugoslavije. Voli da jaše i dobra je u preponskom sportu, donosi medalje. Drago mi je što se našla i radi nešto što voli.
O STAJLINGU
Kako se oblačite, da li vam pomaže supruga? - Ne. Volim sportski da se oblačim. Nisam ljubitelj odela. Ali ima nekih situacija kad moram tako da se obučem. Pomaže mi jedan prijatelj oko toga. Meni je bitno da se prijatno osećam, iako sam svestan da je dres-kod jako bitan, posebno u velikom klubu kakav je Crvena zvezda.
O ARSENALU I VENGERU
Kada ste igrali protiv Arsenala, jeste li se setili utakmice tog kluba i Panatinaikosa 1998. godine? - Kako da ne! Bila je to poslednja utakmica na Vembliju jer su ga posle toga srušili i na istom mestu sagradili novi. Sećam se, padala je jaka kiša. Izgubili smo sa 2:1, gol nam je dao Adams iz prekida. Igrali su još Overmars, Siman, Bergkamp, Anelka... Venger! Znam da on ne voli da igra s balkanskim ekipama, stalno čupa kosu i negoduje. Utisak o igranju Lige šampiona je fantastičan.
Nemam problem što mi sin igra za Grčku
Deca su vam rođena u Grčkoj. Sin Nemanja čak igra za grčku reprezentaciju.
- Nemanja je rođen u Atini, a Anđela u Solunu. Što se tiče reprezentacije, to je njegov izbor. Grci su ga prvi zvali, naši su se tek posle javili. Bilo bi lepo da igra za Srbiju, ali ako ne može, igraće za neku drugu reprezentaciju.
Šta Vladan kao trener misli o Nemanji kao fudbaleru i da li biste ga voleli u Zvezdi?
- Realno, Nemanja je veoma talentovan fudbaler. Sigurno je igrač za velika dela. Gde će završiti? Ne znam. Iskreno bih voleo da dođe! Sad, da li će se to desiti, zavisi od njega, ali i drugih. Ja nemam taj problem. Nije to opterećenje, jer ko ima kvalitet to i ne oseti.
Da li biste voleli da vas nadmaši?
- Naravno. Ponosan sam na svoju karijeru, ali mislim da me je Nemanja u svojim godinama i te kako nadmašio.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR SPORT: OVO JE ZVEZDIN JANUARSKI RASPORED. Da li je to normalno?
