Prepodobni Toma Bajčetinski u hramu nezavisnog novinarstva, to jest Javnom servisu, ispovedao se preksinoć a da ga niko nije ni pitao za grehe. Al‘ to su danas već uobičajeni rituali sveštenika, to jest voditelja. Po novom obredu, sumnjiva diploma nije greh, pa se za to i ne pita.
O neobjašnjivo velikom broju nekretnina, što divljih, što legalnih (stanovi i kuće vredni više miliona evra u vlasništvu Nikolića) više ne treba reći ni samo - kajem se. Iako će to jednog dana u dalekoj budućnosti biti tema - biće misterija kao izgradnja piramida i mnogi će se pitati kako je sa tako malo novca veliki neimar uspeo to da izvede.
Kako je Isus od dve ribe nahranio hiljade ljudi, isto tako će biti enigma i kako je Toma s poslaničkom platom sve to stvorio. A žena mu domaćica, jedan sin političar, a drugi trener u to vreme u trećerazrednom klubu Teleoptik. Mada, jedno kratko vreme, dok je štrajkovao glađu, odvajao je od usta. Možda tu leži rešenje.Nego, nema veze što je „živi svetac“ rekao da neki mediji ne treba da postoje jer se usuđuju da pišu o tako poštenom čoveku. Eto, on može da pozove tamo nekog sudiju i da to reši, ali neće, on je iznad ovozemaljskog sveta. Samo mu je malo krivo što ga niko ne brani. Svi se pitamo zašto.Međutim, ono što više zabrinjava jeste - kako stoji u njegovom jevanđelju obnarodovanom na RTS - to da je fondacija njegove supruge Dragice Nikolić dar građanima jer želi da se oduži što smo ga finansirali 23 godine. Kako je u kratkom roku fondacija prikupila rekordnih sedam miliona evra od tajnih donatora, postavlja se pitanje da li smo stvarno toliko pomogli Nikoliće. Da li iko vodi evidenciju o tome koliko smo iz budžeta dali za Nikoliće, što direktno, što preko tajkuna koje on ne bi hapsio? Mada, mora se priznati, veoma praktičan čovek, uzeo bi im još novca. I, naravno, ne za sebe, nego za narod. Samo o narodu i misli. Zato im i ostavlja crkvu u amanet.
