Čak 5.400 osoba godišnje prerano umre u Srbiji zbog posledica zagađenog vazduha!
Ovo je zaključak istraživanja kvaliteta vazduha koji je analizirala Svetska zdravstvena organizacija, a za to je odgovorna prašina (PM) manja od 10 mikrometara u zagađenom vazduhu. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je vazduh prekomerno zagađen u čak šest područja u Srbiji, a najcrnje tačke su Beograd, Valjevo i Užice.
Smanjite štetne emisije
Prema zvaničnim podacima, u „crvenom“ su i juče, ali i prethodnih dana, bili su pojedini delovi Novog Sada, Niša, Beograda, Subotice i Pančeva.
Ekspert za procenu kvaliteta vazduha Tihomir Popović objašnjava za Kurir da na zdravlje ljudi najviše utiču suspendovane čestice pod oznakom PM2.5 i PM10.
- Čestice na sebi mogu da nose različite primese, prvenstveno bakterije, viruse i delove različitih hemijskih supstanci koje mogu da se nađu u atmosferi. Merenja koja je sprovela Agencija pokazuju da je vazduh u trećoj kategoriji, odnosno prekomerno zagađen u Užicu, Valjevu, Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu i Subotici. Lokalna žarišta i male toplane, uticaj saobraćaja i poljoprivrede, lošiji vremenski uslovi, posebno u zimskom periodu, uslovljavaju da imamo češće epizode sa prekoračenjem graničnih vrednosti za kvalitet vazduha - objašnjava Popović.
Prema njegovim rečima, na području Srbije dve trećine stanovništva živi u uslovima s dobrim i zadovoljavajućim kvalitetom vazduha, dok jedna trećina živi u uslovima sa kvalitetom vazduha koji je loš i koji bi trebalo poboljšati.
- Da bi se problem rešio, potrebno je smanjiti emisije štetnih gasova u vazduhu, počev od grejanja, saobraćaja i poljoprivrede. Ranije analize pokazale su da u vazduhu ima prisustva arsena, kadijuma, nikla, žive i gvožđa. Ukoliko sve ove čestice preterano i dugotrajno utiču na organizam, mogu biti opasne po zdravlje, a po nekim lekarskim tumačenjima mogu izazvati i smrtni ishod - upozorava naš sagovornik.
Pulmolog dr Tatjana Radosavljević navodi da je aerozagađenje, pored pušenja, jedan od glavnih faktora za razvoj raka pluća.
Maske ne pomažu
- Takođe može dovesti i do hronične opstruktivne bolesti pluća, koja je takođe tihi ubica, jer se teško otkriva. Što se tiče bronhijalne astme, aerozagađenje je takođe jedan od faktora koji može izazvati i pogoršati astmu. Praktično, aerozagađenje se u plućnoj patologiji okrivljuje za veoma veliki broj bolesti, od kojih su mnoge potencijalno vrlo rasprostranjene, a i potencijalno sa smrtnim ishodom, kao što je karcinom pluća - kaže Radosavljevićeva.
Ona naglašava da zaštitne maske ne bi znatno pomogle, te da je ovaj problem potrebno rešavati sistemski i smanjivati aerozagađenje.
Ugrožen i region
ZAGAĐENI I BITOLJ, SARAJEVO, TUZLA...
Sarajevo, Tuzla i Lukavac su nedavno bili među najzagađenijim gradovima Evrope, a prema pisanju portala Avaz, smrtnost od zagađenosti u BiH je 2.000 odsto veća u odnosu na SAD. Opasno zagađenje beleži se i u Tuzli. Prema nedavnim merenjima, vazduh zagađeniji nego u naseljima u Bosni i Hercegovini zabeležen je jedino u Bitolju, u Makedoniji. Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, BiH je prošle godine delila peto mesto s Jermenijom po zagađenosti vazduha.
Kurir / Mina Branković
Foto: Marina Lopičić, Printscreen
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV VESTI: KO NAS TO SNIMA? Ministar Stefanović rešio misteriju o kamerama!
