Ovaj tekst je preuzet sa sajta Yumama.com
Kako bi pokušala da pronađe razlog za čudno ponašanje svojih sinova, Frensis Džensen, neurolog na Univerzitetu u Pelsivaniji, počela je da istražuje tinejdžerske misaone procese.
Kao rezultat istraživanja nastala je knjiga “Mozak tinejdžera” koja sadrži odgovore na pitanja koja najčešće zbunjuju roditelje. Garderoba razbacana po celoj kući, izgubljene stvari, prljavi tanjiri ispod kreveta…
Zašto moj tinejdžer ne vodi računa o higijeni i svojim stvarima?
Za urednost je potreban sofisticiran nivo kognitivne kontrole, a način na koji je tinejdžerski mozak povezan znači da njihovo planiranje i nije baš dobro. Delovi mozga međusobno su povezani preko sinapsi, baš kao električne žice. Ta izolacija je zapravo masna supstanca mijelin, koja nastaje tokom vremena. Proces traje godinama, a počinje u zadnjem delu mozga i polako se pomera napred. Poslednji delići mozga koji treba da se povežu su čeoni, odnosno prednji iliti frontalni, i prefrontalni korteksi, gde se kontrolišu uvid, empatija i preuzimanje rizika. To znači da će vrlo pametni adolescenti raditi veoma glupe stvari na impulsivan način. Organizacija za većinu tinejdžera ne predstavlja prioritet. Oni imaju druge stvari koje ih brinu, a neuredni su jer ne daju sebi dovoljno vremena da srede stvari pre nego što započnu nešto drugo.
Zašto je moja ćerka stalno ljuta, a čini se, posebno na mene?Zbog mnogo stvari koje se još uvek ne uklapaju u njihovom mozgu, tinejdžeri mogu da budu isfrustirani zbog mnogih situacija. Rizično i impulsivno ponašanje se ispoljava zbog toga što još uvek nemaju pristup svojim frontalnim moždanim režnjevima, pa se javljaju promene raspoloženja i bes. Većina roditelja na takvo ponašanje odgovara na isti način. Međutim, kada bi razumeli šta se dešava u mozgu njihovog pubertetlije, roditelji bi možda imali više strpljenja i pronašli način da i sami zaustave svoje impulsivne reakcije. Pokušajte da ostanete bliski sa svojim detetom, čak iako se ono opire. Uvek izbrojite do deset i razmislite dva puta. Ovo je period kada bes može da bude paravan za depresiju i druge anksiozne poremećaje.Zašto moj tinejdžer kasno odlazi na spavanje?Za ovaj problem postoji biološka osnova. Kod mnogih drugih vrsta sisara, kao recimo kod beba glodara, obrasci spavanja se menjaju u periodu adolescencije. Od puberteta do kraja tinejdžerskog doba, biološki sat je zapravo programiran tako da se na spavanje odlazi i budi tri do četiri sata kasnije od odraslih. To je problem, jer deca budu relativno nenaspavana kada ih probudite u osam ujutru. Ovo je, takođe, nešto o čemu bi kao društvo morali da razmislimo, a posebno bi to trebalo da razmotri obrazovni sistem, jer nedostatak sna svakako ne pomaže tinejdžerima da obavljaju svoj najvažniji zadatak, a to je da idu u školu. Ovo bi takođe mogao da bude i razlog za preveliku impulsivnost, jer jačanje sinapsi je otežano ako je mozak lišen sna.On uopšte nije zainteresovan za školu. Kako da ga motivišem da više uči?Za većinu tinejdžera mnogo je zanimljivije igranje video igrica ili Fejsbuk nego domaći zadaci. To je problem koji svi uočavaju u današnjem modernom svetu, ali ozbiljna demotivacija može biti simptom učenja ili problema obrade informacija. U tom slučaju, tinejdžerske godine su idealno vreme za dijagnozu bilo kakvih problema i rada na istim kako bi se unapredili kvaliteti, ali i slabosti. Tinejdžerski mozak ima više sinaptičkih veza nego mozak odraslih, jer svaka nova informacija koju mozak primi, stvara nove sinaptičke veze, čija je funkcija da memorišu određeni podatak. Ljudi su verovatno uvereni da je za njihov kapacitet akademskih dostignuća presudan najraniji uzrast, ali to se dramatično može promeniti u periodu adolescencije.Moj tinejdžer stalno igra video-igrice. Kakav uticaj one mogu imati na njegov mozak?Video-igrice su još jedan izvor stimulacije na koju tinejdžerski mozak reaguje. Ali kako njihov mozak mnogo jače reaguje na stres od mozga odraslog čoveka, oni moraju da nauče da ono što rade i vide u video-igri stave u drugačiju perspektivu. Kao što sam već rekla, frontalni režnjevi odraslih su spojeni, pa samim tim u svemu možemo da budemo umereni. Ako je okupiranost video-igricama kod tinejdžera tolika da on više i ne komunicira sa pravim ljudima, onda je to problem. Moždane ćelije dece koja intenzivno igraju video-igrice iste su kao kod kockara, jer stvaraju jednu vrstu zavisnosti.
Sa sajta Yumama.com preporučujemo još:
10 stvari kojima treba naučiti tinejdžereTinejdžeri: Kako da roditelji reaguju na prvi poljubac detetaŠta sve brine mame dečaka tinejdžera Pubertet: 5 naučnih istraživanja za koje tinejdžeri treba da znajuSvet droge: 6 saveta za roditelje koji sumnjaju da ih tinejdžeri lažu
