Njegova spavaća soba je predstavljala čitav njegov svet, a ogromni krevet ostrvo koje nije napuštao. Živeo je tu sa glavom non-stop pod istim uglom - tri godine, dok su mu intimne delove pokrivala dva čaršava prišivena jedan za drugi. Udisao je miris ojeda od sopstvenog urina.
U međuvremenu je dobio titulu najdebljeg čoveka na svetu. Ali on je shvatio da ne želi da umre!
Smučilo mu se da unosi u sebe 20.000 kalorija dnevno! Da doručkuje količinu hrane dovoljnu za 10 ljudi. Da "gricka" 40 kesica čipsa i 20 čokoladica svakoga dana.
Njegov jelovnik
Na vrhuncu svoje zavismosti o hrani, Pol je za doručak jeo celi paket slanine, četiri kobasice, četiri jaja s hljebom. Potom, četiri porcije ribe i čipsa, zajedno s dva kebaba, za ručak, a za večeru pečenje, potom grožđice ili picu i još čipsa.
Umorio se i od razmišljanja kako li je napolju. Čak je i interfon na vratima kuće funkcionisao tako da mogu do kreveta da mu donose hranu, naručenu iz okolnih restorana.
Znao je da hirurški zahvat može da mu pomogne, ali isto tako i da ga ubije – procedura kojom bi njegov želudac bio smanjen sa veličine lubenice na veličinu jajeta, nosila je rizik od 50-50 odsto. Mogao je umreti od srčanog udara, krvnog ugruška, prskanja krvnog suda...
U zimu 2010. godine, pet bolničara u žutim odelima iznelo ga je iz stana na ultraojačanim širokim nosilima uz pomoć motorizovanog čekrka. Ministarstvo zdravlja Engleske je pretražilo celu zemlju ne bi li našlo dovoljno velika ambulantna kola.
Helikopter je otpao kao opcija, jer nijedan nije imao toliko široka vrata.
Do bolnice su ga pratili i fotografi tabloida koji su ga ranije nazvali „Čovekom planinom“.U bolnici su ga lekari prvo držali na „mlečnoj dijeti“ – dve nedelje je unosio samo mleko u sebe da bi pred operaciju skinuo što je moguće više kilograma.
Posle operacije morao je da uči da hoda i stoji – telo je sve zaboravilo posle višegodišnjeg ležanja u krevetu.
Najviši u školi
Bivši poštar danas je uveren kako je njegov lični pakao počeo još u detinjstvu. Živeo je u Ipsviču, blizu Londona, sa roditeljima, dve sestre i tetkom. Kao osnovca, seksualno ga je zlostavljala tetka alkoholičarka, sa kojom je spavao u istom krevetu jer nije bilo dovoljno ležajeva u kući. Seća se kako je dolazila kući kasno noću, pijana, disala mu u vrat i ispipavala ga celog. Trajalo je godinama. On je o tome ćutao sve do 2008. godine.
Kao da to nije bilo dovoljno – dve sestre i Pol užasavali su se strogog oca, vojnog policajca, koji je osim njih, terorisao i njihovu majku."Taj čovek nam je uništio život. I on je bio gojazan. Odmalena nas je terao da jedemo istu količinu hrane kao on. Nismo smeli da odemo od stola dok nam tanjiri nisu bili prazni. Sa 29 godina oboleo je od dijabetesa. Sve nas je obeležio i svestan sam da se trauma koje imam od njega neću nikada u potpunosti rešiti“, zaključuje nekad najdeblji čovek na svetu.
U osnovnoj školi je bio najviši. Sa samo devet godina je već imao oko 180 centimetara. Srećnim ga je činilo voženje bicikla po okolini Ipsviča. U crkvenom orkestru je bio zadužen za udaraljke.
Voleo je da crta nabudžene automobile.
Nakon što je završio srednju školu, radio je na istovaru kamiona u jednom skladištu. Bilo je tu kutija sa svim i svačim, od graška do veštačkog đubriva.
Poštar je postao u 18. Tri godine kasnije, 1981, u jednom pabu je upoznao ženu i zaljubio se prvi put. Ona je imala 39 godina i troje dece.
I pored velikih razlika živeli su zajedno dve godine. Taman kada se ponadao da će se venčati, ona mu je tokom jedne večere saopštila da ne želi više nikada da ga vidi.
Svet mu se srušio – od velike ljubavi za tren nije ostalo ništa, ostao je sam. Utehu je našao u hrani i njegovo telo je počelo da raste. Sve do 445 kilograma. U jednom trenutku je počeo da krade pare iz koverata koje je nosio sugrađanima, da bi kupovao hranu. Nikako nije mogao da se zasiti. Završio je u zatvoru, osuđen na godinu dana. Posle odležane kazne vratio se kod majke. Proslavio se i zaljubio. Ponovo posle 30 godina!
Zbog jedne, u koju se zaljubio, odlučio je da se 2014. preseli u Ameriku. Par se čak i verio, ali ljubav, nažalost, nije potrajala.
(VIDEO I FOTO) Pol (54) je imao 444 kilograma, a u utorak će imati 109!
„Nije mi bilo nimalo lako da iz temelja promenim život i krenem ispočetka. Nema čoveka koji nije digao ruke od mene. I sestre su me se odrekle. Nisu više mogle da gledaju kako se ubijam prejedanjem, a kap koja je prelila čašu bila je kad sam zbog hrane založio majčinu kuću u kojoj smo odrasli“, prisetio se 56-godišnji Mejson u intervjuu magazinu Dži-Kju.
Krajem prošle godine bio je na trećoj operaciji, na kojoj su mu uklonili 10 kilograma viška kože koja je ostala da visi s ruku i stomaka posle drastičnog gubitka kilograma. Prvi takav zahvat trajao je čak devet sati. Biće ih još.Ali nekada najdeblji čovek na svetu ni danas ne može da kaže da je napokon zdrav. Zbog artritisa teško hoda pa uglavnom koristi štap ili motorizovana invalidska kolica, a želi li opet čvrsto da stane na svoje noge, moraće na ugradnju veštačkih zglobova na oba kolena.
„S ponosom mogu da kažem da sam ponovno živ. Mogu da izađem iz kuće, osetim vazduh i mirise iz prirode, da se vozim automobilom, odem u bioskop", ističe Mejson.Trenutno živi u gradiću Atol u Masačusetsu, u SAD. Ne žali se na samački život jer se, kaže, na njega odavno navikao. Njegova neverovatna transformacija postala je inspiracija mnogima – čak je i sveštenik iz lokalne crkve zbog njega 'skinuo' 136 kilograma.
„Bio sam depresivan, a hrana mi je bila droga i jedina uteha. Na dan sam u organizam unosio 20.000 kalorija. Došao sam do faze kad me nije bilo briga ni za šta. Ko bi rekao da danas ni hamburger ne mogu da pojedem do kraja. Voće i povrće najviše mi prijaju“, zaključuje Mejson, koji na Fejsbuku redovno objavljuje detalje iz svog novog života.
Go Magazine
