SRBI IZ ČIKAGA DOŽIVELI ŠOK KAD SU IM ĆERKU ISTERALI IZ SRPSKE ŠKOLE SVETI SAVA: Upisali smo je u školu koja se reklamira kao zaštitnik pravoslavlja, kulture i jezika, ali smo doživeli nešto sasvim drugo!

Čikago je poznat i kao grad u kome živi veliki broj Srba, koji se, kako nam se odavde čini, trude da očuvaju svest o svom poreklu, veri i običajima. Ipak, da sve to nije baš kako mi mislimo, svedoči i iskustvo jedne srpske porodice iz ovog grada, koja je doživela da im ćerka bude izbačena iz srpske pravoslavne škole, Akademije Sveti Sava, koja je osnovana da bi čuvala srpski nacionalni identitet, jezik, veru i kulturu.

- Akademija Sveti Sava (St. Sava Academy) je škola u koju je moja kćerka do juče išla. Inače ona je odličan đak koja je išla u prvi razred, ali je s obzirom da je veoma talentovana matematiku slušala sa drugim razredom i bila među najboljim đacima iako je godinu dana mlađa. Kako je to privatna škola odvajali smo značajna sredstva, kaže Milan Brašanac, Srbin iz Čikaga.

On kaže da su ćerku upisali u tu školu sa nadom da će izbeći amerikanizaciju, i globalizaciju i da će je zaštiti od katoličkih (protestantskih, luterantskih itd) uticaja, ali da su u školi koja se reklamira kao zaštitnik pravoslavlja, kulture i sprskog jezika doživeli upravo suprotno.

- Nekoliko dana pred početak nove školske godine u školu je došla nova direktorka, žena srpskog porekla, ali u njoj teško da ima bilo šta srpsko. Zove se Mišel Janakos ( Michelle Jannakos - udata je za grčkog sveštenika). Jedan od uslova na konkursu za direktora škole je bio da ta osoba mora da priča i srpski i engleski jezik, međutim nova direktorka pomalo razume srpski, a gotovo ga i ne priča. Od kako je ona došla u školu počela je amerikanizacija naše dece. Uvela je zaklinjanje američkoj zastavi što do tada nije bio običaj, deca u manjim razredima (znam konkretno za I i II razred) su počela da sede na podu, za božićnu predstavu su pevali nezvaničku katoličku božićnu himnu "Tiha noć" ("Silent night") kao i nekakav igrokaz na nemačkom, a poslednja stvar je bila i obeležavanje sv. Valentina. Moja supruga i ja smo se bunili protiv takvih stvari jer smo želeli da zaštitimo kako naše tako i drugu srpsku decu (kao i rusku decu koja imaju jedno odeljenje) od tih stvari. Izdejstvovali smo da naše dete dolazi kasnije u školu kako bi izbeglo zaklinjanje zastavi. Inače, zaklinjanje američkoj zastavi je opciono za privatne škole u SAD. Dakle škola nije obavezna da to uvede. Čak i u javnim školama možete da tražite izuzeće, priča Milan i doda je da su oi supruga tražili da vide šta se peva na časovima muzike, ali da nisu dobili nikakav odgovor, tako da nisu ni znali kakav će biti repertoar tokom božićne predstave.

Milan kaže da su oni njegova supruga doživeli veliko razočarenje doživeli kada su deca otpevala "Tihu noć", i da su zbog toga napustili predstavu odmah pošto je njihova kćerka završila nastup. Pokušavali su da kroz razgovore sa direktorkom ukažu na sve te stvari, ali nisu naišli na razumevanje.

- Njen stav je da u sedenju na podu nema ništa loše (bez obzira što devojčice su haljinicama i belim čarapicama), da je izgovaranje "Pledge of Allegiance" u redu jer se to radi i u javnim školama (nije znala da nije obavezna), da je pesma "Tiha noć" u redu jer je UNECO prihvatio. Mi smo o tome pisali na našim Facebook profilima što se direktorki nije svidelo, a ja sam insistirao na sastanku sa rektorom škole ocem Darkom Spasojevićem, predsednicom školskog odbora dr. Marijom Vučković i njom. Izdejstvovali smo da naše dete dolazi kasnije u školu kako bi izbeglo zaklinjanje zastavi, da ne sedi na podu, da za užinu može da jede ono šta joj mi pošaljemo, kaže MIlan.

On međutim navodi da je poslednje razočarenje bilo obeležavanje dana zaljubljenih "Valentine’s Day".

- U petak 8. februara smo dobili pismo od učiteljice u kojem se jasno vidi da će se taj dan obeležavati u školi, što je kod nas izazvalo revolt. To smo i objavili na našim Facebook profilima, a svoje negodovanje sam izrazio u SMS poruci rektoru škole, ali nisam dobio nikakav odgovor. To nas je veoma pogodilo jer smatramo da u školi iza koje stoji Srpska pravoslavna crkva to ne bi trebalo da se pominje. O ljubavi, prijateljstvu i svemu ostalome može da se uči i bilo kog drugog dana u godini. Naša deca su ovde okružena na svakom koraku svim mogućim i nemogućim i smatramo da bi u školi trebala da budu zaštićeni od tih uticaja. Ako se proslavlja sv. Valentin, zašto se onda ne proslavlja sv. Patrik, noć veštica i drugi slični praznici?

- Mi smo odlučili da u sredu 13. 02. i četvrtak 14. 02. ne dovodimo našu kćerku na časove na engleskom jeziku kada su se pravile i delile čestitke povodom Valentine’s Day i to smo obavestili školu. Danas smo dobili e-mail da je naše dete izbačeno iz škole zato što smo navodno nekom pretili, zastrašivali zlostavljali studente i osoblje, kao i da su naše objave na Facebook bile klevetničke, kaže rezignirano Milan Brašanac.

On ističe da su oni želeli smo da njihovo dete bude St. Sava Academy bar do šestog razreda (toliko trenutno razreda ima), ali da im nažalost to neće biti omogućeno, dok njihova ćerka trenutno ne ide u drugu školu!

- Mi nemamo ništa protiv direktorke lično, ali imamo protiv njenog rada za koji smatramo da će školu dovesti do ivice propsti. Smaramo da škola koja se nalazi pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi treba da bude ostrvo na kojem će se naša deca zaštiti od mnogobrojnih loših uticaja. Direktorki očogledno smeta to što se naša porodica bori za sačuvanje izvorne srpske tradicije i kulture. Da nas nije briga za to ne bismo ni doveli naše dete u školu koja nosi ime Svetog Save i koja je pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi, i pri tome plaćali za to. Što je najgore, optuženi smo zato što se borimo za očuvanje srpske kulturi i tradicije u srpskoj školi! Eto... To je muka koja nas muči, kaže na kraju Milan Brašanac.

(Kurir.rs)