MENTOLNO RAZGIBAVANJE! Blokaderima dete postalo politička meta: "Nenormalno je smejati se suzama jednog deteta, a kamoli mališanu koje ima retku bolest"
Blokaderi i njihovi mediji izgubili su svaki osećaj za meru, ljudskost ili empatiju, toliko da su "municiju" za novi pokušaj političkog obračuna sa aktuelnom vlašću našli u dečjim suzama, i to u suzama radosnicama mališana koji je bori s retkom teškom bolešću! Prvi i jedini greh tog mališana je - radost jer je u njegovu kuću u Bajinoj Bašti došao predsednik Republike Aleksandar Vučić i zagrlio ga!
Naime, voditelji blokaderi Marko Stepanović i Srđan Jovanović na Novoj S brutalno i, kako su sami pokazali - bez trunke kajanja, ismevali su osmogodišnjeg Andriju Kneževića iz Bajine Bašte, koji boluje od izuzetno retke bolesti mojamoja (MMD), za čije je zahtevno lečenje u Švajcarskoj sve troškove preuzela država Srbija, jer je plakao od sreće kad ga je posetio predsednik Vučić.
Stepanović i Jovanović voditelji su emisije "Mentalno razgibavanje", u kojoj su pustili snimak na kojoj Kneževića grli predsednik Vučić, a mališan brišući suze govori kako mu je to najbolji dan jer mu je došao predsednik, zatim su imitirali dete, karikirajući njegovu reakciju, uz samo njima pristojnu predstavu kako je Vučićev tim mališanu naprskao neki sprej u oči kako bi plakao!
- Lično mislim da nismo pogrešili - rekao je jedan od voditelja (Stepanović) dan kasnije, nakon što je, kako je istakao, pregledao epizodu u kojoj su ponižavali jedno dete i ništa on tu nije video sporno!
Za voditelje blokadere nije sporno što nisu zaštitili bolesno dete, već ga iskoristili kao političku metu, voditelji blokaderi su nakon normalizacije svih oblika nasilja i govora mržnje sada normalizovali i verbalno nasilje nad decom! Izjava "nismo pogrešili" pokazuje potpuno odsustvo odgovornosti - i profesionalne i moralne, ocenjuju sagovornici Kurira.
U svemu vide zlo
Sociolog Bojan Panaotović govori za Kurir da je "neljudski" i "izvan svake politike i moralnog kodeksa" ismevanje bolesnog deteta.
- Nezavisno od političkih, nacionalnih, verskih i drugih opredeljenja u savremenim društvima opšte je prihvaćena norma da je ismevanje bolesnih ljudi, a naročito bolesne dece neprihvatljivo, nemoralano i za svaku osudu. Srbija sada izdavaja neuporedivo više novca za lečenje dece sa retkim bolestima, nego što je radila nekada, ta krivulja izdavjanja sredstava ide uzlaznom putanjom što je izuzetno važno. Predsednik Vučić tu nije došao kao lekar da nekog leči, ali ako je jedan političar uložio napor i svoj uticaj da se omogući lečenje dece u inostranstvu o trošku države, sasvim je pririodno da roditelji tog deteta, pa i sam dečak osećaju radost i zahvalnost kada ga vide. Nije neobično što dete plače, pa i njegovi roditelji, jer oni tako sagledavaju stvari. Nenormalno je smejati se suzama jednog deteta, a kamoli mališanu koje ima retku bolest i srećno je što se leči. Možete nekog da ne volite i da se ne slažete ideološki sa njim, ali ne možete da izvitoperite stvarnost i da u svemu vidite zlo - ocenjuje Panaotović.
On dodaje da jeste normalno da opozicija kritikuje vlast i naglašava da je to je čak poželjno za demokratski ambijent. Ali...
- Ali nije normalno da u svemu vidite zlo i sve da pokušavate da predstavite kao zlo. Nešto što je nesumnjivo dobro se izvrgava ruglu i pokušava da se predstavi kao nešto loše i to već govori o patologiji. Ne može sve da bude zlo, i lečenje dece sa retkim bolestima i izdvajanje novca za inovativne lekove, i rušenje mosta iz doba Adolfa Hitlera i nemačke okupacije u Beogradu koji je predstavlja potencijalnu opasnost po bezbednost građana, i izgradnja autoputeva... Ipak, vreme je ono koja majstorski daje odgovore na sva pitanja, što bi rekao Njegoš: i ko je bio zao, i ko dobar, i ko čovek i ko nečovek - ističe Panaotović.
Patološka mržnja
Profesor na Fakultetu političkih nauka Milan Petričković nema dilemu da je ovde bio cilj da se medijski zloupotrebi bolest jednog deteta, kao i da su ovim izbrisane sve etičke granice.
- Očigledno ne postoje granice nipodaštavanja, izokretanja i zloupotrebe u pokušajima da se u javnom prostoru nanese neka šteta aktuelnoj vlasti. Nije ovo oblik bolesnog humora, već, u nedostatku političkih ideja ili kritike, se ide na varijantu da se kroz jednu patološku mržnju tumači sve što se dešava u Srbiji. Stava sam da to nije medijska kuća, već politički instrument koji ima zadatak da dehumanizuje predsednika Republike. Pa ipak, čak i ako su hteli da blate predsednika - to nikako nisu smeli preko deteta, a kamoli od mališana koji boluje od retke bolesti! Da se jedan dečak uzima za motiv političkog razračunavanja je beskrupolozno i pokazuje da nemaju ni minimalan osećaj obzirnosti, empatičkog odnosa prema bilo kome i moralne ljudske čistote - govori Petričković.
Profesor FPN je, kaže, siguran da će "ovu grupaciju ljudi to mnogo koštati i na izborima".
- Jer je naš narod kolektivno saosećajan, empatičan, bolećiv na decu i nepravdu, takav nam je kolektivni arhetip. Ovim pokušajem performansa i manipulacija su najviše rekli o sebi, a sasvim je normalno da je tom dečaku značio neposredan i direktan kontakt i zagrljaj s predsednikom države, koji je uzgred jedan od retkih predsednika koji se trudi da što više lično komunicira s građanima i sluša njihove probleme, jer se u ličnom kontaktu sazna mnogo važnih stvari - zaključio je profesor Petričković.
Da podsetimo, u trenutku kada je predsednik prošao kroz kapiju Kneževića, Andrija nije mogao da sakrije svoja osećanja, stao je u potpunoj neverici i briznuo u plač, a suze je krio ručicama, a Vučić mu je poručio da je došao samo zbog njega i da se samo za razgovor sa njim spremao, dok je kasnije priznao da se i sam borio da ne zaplače.
U 2026. godini budžet Srbije za lečenje retkih bolesti iznosi 10,2 milijarde dinara, što predstavlja značajan rast u odnosu na 2012. godinu.
Kurir Politika