"TAČNO U 23 SATA OSETILA SAM DODIR NA DESNOM RAMENU, ZNALA SAM DA JE MOJ SIN OTIŠAO NA BOLJE MESTO" Potresna ispovest roditelja malog Bogdana (7) iz Vlasotinca
- Vozač je pokazao potpunu hladnokrvnost, nije odmah stao, niti je pružio pomoć detetu, već je zapalio cigaretu i pozvao svog oca.
- Nakon trodnevne lavovske borbe, 16. septembra u 23 časa, Bogdanovo malo srce prestalo je da kuca.
Jedan bezbrižan septembarski dan, dečja igra i bicikl na samo stotinak metara od kućnog praga u mirnoj ulici u Vlasotincu, u sekundi su se pretvorili u nezapamćenu tragediju. Za sedmogodišnjeg Bogdana Gavrilovića to je trebalo da bude još jedno obično popodne ispunjeno smehom. Umesto toga, vozilo komšije prekinulo je dečakove snove i zauvek u crno zavilo porodicu Gavrilović, otvorivši ranu koja nikada neće zaceliti.
Bogdan je rođen na Božić 2015. godine, zbog čega je i dobio ime koje znači "Bogom dan". Bio je vedar, izuzetno miran i skroman dečak, anđeoskog lica, za koga su svi imali samo reči hvale.
- Naše dvorište je uvek bilo puno dece, svi su voleli našeg Bogdana. Nije imao samo anđeosko ime, bio je pravi anđeo. Toliko je bio skroman da kada bismo otišli u prodavnicu, nikada nije tražio ništa veliko, uzeo bi samo žvaku ili lizalicu. Svemu se radovao - prisećaju se neutešni roditelji Maja i Aleksandar.
Zgazio dete, pa zapalio cigaretu
Kobnog 13. septembra 2022. godine u Ulici Maksima Gorkog, mališan je pravilno vozio bicikl, na svega tridesetak centimetara od trotoara. Automobil kojim je upravljao komšija, mladić kome je tek nekoliko meseci ranije istekla probna vozačka dozvola, išao mu je u susret, a potom mu je točkom prešao preko glave. Vozač se nije zaustavio odmah, već je produžio još petnaestak metara. Umesto da pritrči i pruži pomoć nepomičnom detetu na asfaltu, vozač je pokazao zastrašujuću hladnokrvnost.
- Taj momak nije prišao detetu, niti je pozvao Hitnu pomoć. Stajao je pored auta, zapalio cigaretu i telefonirao ocu. Kada je moja ćerka Milica, Bogdanova sestra, dotrčala i videla brata kako leži u lokvi krvi bez svesti, on joj je samo hladno rekao: "Nisam prebrzo vozio".Tu sliku moja ćerka nosiće celog života - s teškim uzdahom govori otac Aleksandar.
Usledio je niz neshvatljivih događaja - vozač na licu mesta nije podvrgnut alko i narko-testu, krv mu je uzeta tek posle četiri sata, automobil mu nije oduzet radi veštačenja, niti mu je određen pritvor.
Povrede teške kao da je pao sa petog sprata
Dečak je u stanju duboke kome hitno transportovan u Niški klinički centar. Lekari su roditeljima saopštili surovu istinu - Bogdanu su davali svega jedan odsto šanse da preživi. Sve kosti lobanje bile su smrskane i zarivene u mozak, uz teška unutrašnja krvarenja.
- Lekar mi je rekao: "Gospodine, ovo dete ima povrede glave kao da je palo sa petog sprata, točak mu je prešao preko glavice". Gledao sam lekare kako daju sve od sebe. U tom beznađu, prišao sam doktorki Aniti i rekao: "Uzmite bilo koji moj organ, imam 38 godina, uzmite sve što treba, samo spasite mog sina!". Žena se rasplakala i rekla mi: "Možemo skoro sve da presadimo, ali mozak ne možemo. On je u Božjim rukama" - seća se Aleksandar najtežih trenutaka u životu.
Nakon trodnevne lavovske borbe, 16. septembra u 23 časa, Bogdanovo malo srce prestalo je da kuca.
- Od trenutka nesreće imala sam nesnosne bolove u glavi i grudima. U petak u 23 sata, dok smo sedeli ispred bolnice, odjednom sam osetila nečiji dodir na desnom ramenu i sav bol je u sekundi nestao. Znala sam da je moj sin otišao na bolje mesto. Kada je preminuo, otok sa lica se povukao i tada se jasno videla celokupna šara automobilske gume preko njegovog obraza - kroz suze priča majka Maja.
Najveći šok usledio je početkom 2023. godine. Zamenica javnog tužioca u Leskovcu obavestila je porodicu da "niko nije kriv za Bogdanovo stradanje, odnosno nema elemenata krivičnog dela" i donela odluku da se predmet arhivira.
- Kada sam otišao po policijski zapisnik, tužiteljka me je zgranuto pitala: "Da li vam je to potrebno radi naplate štete od osiguranja?". Bio sam u šoku. Prvobitni veštak iz Vranja sramno je naveo da je dete na dečjem biciklu išlo 28 kilometara na sat, a automobil navodno dvadesetak. Hteli su sve da zataškaju. Time su poručili da svako dete može da bude pregaženo na ulici i da za to niko ne odgovara - ogorčen je Aleksandar.
Gavrilovići nisu želeli da odustanu. Roditelji su se priključili Udruženju roditelja stradale dece u saobraćaju i došli su do Vrhovnog javnog tužilaštva, nakon čega je naloženo novo veštačenje Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Nalaz je u potpunosti srušio prethodne tvrdnje - Bogdan je vozio svega osam kilometara na sat, a vozač je imao sve uslove da ga uoči i morao je da zaustavi vozilo.
Optužnica je na kraju podignuta, ali paradoksalno - pred istom onom tužiteljkom koja je slučaj prethodno stavila u fioku.
Napustili dom zbog nepravde
Razočarani u sistem, suočeni sa činjenicom da čovek koji im je usmrtio sina živi u njihovom komšiluku i svakodnevno prolazi pored njihove kapije bez trunke kajanja, Gavrilovići su doneli bolnu odluku. Aleksandar je ugasio prevozničku firmu, Maja je nakon 17 godina dala otkaz u Domu zdravlja, a ćerku Milicu su ispisali iz škole. Spakovali su kofere i zauvek otišli iz Srbije.
- Više ne slavimo krsnu slavu, ne slavimo Božić ni Uskrs, za nas su praznici ugašeni. Pokupili smo se i otišli jer toliku nepravdu nismo mogli da podnesemo. Naša bol putuje sa nama gde god da smo. U rodni grad se vraćamo samo kada je zakazano ročište, sa jednom jedinom željom - da pogledamo u oči one koji su nam uzeli dete i da dočekamo pravdu za našeg Bogdana - zaključuju neutešni roditelji.
Kurir.rs/Blic
