Najnovije vesti

NI KORONA NIJE ZAUSTAVILA PRODAJU DROGE: Letova nema, granice se strogo kontrolišu, ali dileri imaju nove šeme
Foto: Profimedia

narkotici na balkanu

NI KORONA NIJE ZAUSTAVILA PRODAJU DROGE: Letova nema, granice se strogo kontrolišu, ali dileri imaju nove šeme

Crna Hronika

Tokom pandemije korona virusa skoro da nema putničkih letova, a granice se strogo kontrolišu. Ipak, krijumčari droge našli su nove šeme. Kokain je poskupeo, opijumski mak je dobro rodio i dalje se prevozi standardnom rutom, ocenjuje DW. U tekstu se postavlja pitanje šta da radi narko-bos u Kolumbiji sa drogom iz laboratorije u džungli, kada ne može da je isporuči dilerima u Bogoti, Medeljinu i Kaliju ili prokrijumčari u SAD ili Evropu, pošto su na svim granicama pojačane kontrole.

Prema oceni stručnjaka kancelarije UN za borbu protiv kriminala i narkotika (UNODC) i Evropskog monitoring centra za droge i zavisnost, krijumčari su već pronašli alternativne puteve. Za transport kokaina iz Južne Amerike u Evropu to znači da droga, umesto preko kurira u putničkom avionu, sada dolazi morskim putem. Za domaću proizvodnju to znači da kolumbijske seljake, kojima je zbog korona kize propao posao sa voćem i povrćem, treba ubediti da ilegalnim uzgojem droge možda još i bolje mogu da prehrane svoje porodice.

Takođe, treba podići cene i jednostavno slediti ekonomski princip ponude i potražnje. Od početka krize, cena kokaina se drastično povećala do 45 odsto. Gram kokaina u Francuskoj više ne košta 60, nego 100 evra, navodi DW.

Pre samo četiri meseca, krijumčari su radili sa pismima, paketima i koferima sa duplim dnom, na međunarodnim letovima. Sada koriste činjenicu da je, uprkos jačim kontrolama granica, u lukama manje osoblja u carinskoj službi. Kokain sakrivaju u brodovima, teretnim avionima, među bananama i voćem ili ga mešaju sa brašnom. Takođe,razređuju kokain sa efedrinom, u odnosu 70:30. Slabiji kvalitet, viša cena. Pri tom ih nije briga koliko to može da bude štetno po zdravlje konzumenata.

DW ocenjuje da u svetu ima još pobednika u vreme korona krize i navodi primer radikalnih talibana u Avganistanu. Slično kao i u Kolumbiji, oni se stanovništvu predstavljaju kao spasioci u teška vremena. Ujedinjene nacije govore o ljudima koji su zbog pandemije ostali bez posla i sada na područjima pod kontrolom talibana uzgajaju opijumski mak od kojeg se može dobiti heroin.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, pandemija korona virusa nije uticala na glavnu rutu za krijumčarenje heroina - Balkanska ruta i dalje ide od Avganistana, preko Irana, Turske i Balkana ka centralnoj Evropi, navodi DW. Doduše, 2019. godine se površina za uzgoj maka u Avganistanu u odnosu na raniju godinu smanjila za više od trećine, dakle oko 100.000 hektara. Istovremeno, proizvodnja opijuma je poređenju sa 6.400 tona proizvedenih 2018. godine ostala na gotovo istom nivou.

Objašnjenje za stabilnu proizvodnju opijuma je vrlo jednostavno: veći prinosi. Prošle godine žetva je bila manje pogođena sušom. Iz Avganistana dolazi čak 84 odsto svetske proizvodnje opijuma. Novcem od uzgoja i trgovine drogom finansira se, između ostalog, i oružana pobuna u Avganistanu. Površina za uzgoj je naročito mnogo na jugu zemlje, na područjima koje kontrolišu talibani, što otežava borbu protiv ilegalne trgovine i proizvodnje.

Prema podacima novog izveštaja UN o narkoticima, 2018. godine je u svetu broj korisnika droga poput kanabisa, kokaina, opijuma ili sintetičkih supstanci ostao približno isti kao prethodne godine - oko 269 miliona ljudi. Najveći broj je konzumirao hašiš. Oko 35,6 miliona zavisnika pati od zdravstvenih problema izazvanih drogom, navodi DW.

(Kurir.rs/Tanjug/Foto ilustracija: Profimedia) 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...