POGIBIJA DEČAKA Bahati vozač: Saučešće porodici, nisam video decu Deda malog Stefana: Ne prihvatamo njegovo saučešće

Lazar Galić koji je optužen da je 17. jula na Karaburmi u Beogradu izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je na pešacčom prelazu poginuo Stefan B. (9), a njegovi brat i otac povređeni, juče je u sudu izjavio saučešće porodici nastradalog dečaka.

Teška saobraćajna nesreća, podsetimo, dogodila se u Ulici Marijane Gregoran kada su dečaci sa ocem pokušali da pređu ulicu. Dečak je nekoliko dana kasnije preminuo u bolnici, a Galić je kobne večeri pobegao. Sutradan je uhapšen i posle saslušanja na kom se branio ćutanjem, pušten je. Ova odluka, izazvala je burne reakcije javnosti, pa je Galić koji je već osuđivan za izazivanje nesreća, vraćen u pritvor.

Uništeni životi

- Tragedija je velika, bol s kojim treba da živim, a ne znam kako ću. I ja sam otac. Želim da izjavim saučešće porodici, mada znam da im to sada ništa ne znači, uništen im je život. Uništio sam i njihove živote i živote moje porodice. To je jad koji me grize, da bar mogu da vratim vreme - rekao je Galić, koji je juče pred sudom prvi put iznosio odbranu.

Boban B. očajan

Pravedna je doživotna robija

Deka nastradalog Stefana, Bobana B., kaže za Kurir da odbrana Lazara Galića nema logike. - Moj sin Mihajlo je sa decom bio na sredini pešačkog prelaza kada ih je velikom brzinom udario. Prodavnica koju Galić pominje postoji, ali je osvetljena kao jelka, te bi i usred noći neko mogao da vidi ljude na pešačkom. Sve što želim je da Lazar bude osuđen, to je pravedno, i to na doživotnu robiju, ne zbog Stefana, nego i zbog sve druge dece. Mog unuka neće ništa vratiti, ali to je jedino pravedno - kaže deda: - Galića poznajem, viđao sam ga gotovo svakodnevno u kafani, nije izbijao iz iste. Na suđenja ne idem, jer mi je stresno, a plašim se i da ne uradim nešto pogrešno. Grob unuka obilazim svakog dana, sednem, popričam sa Stefanom.

Članovi porodice nastradalog Stefana nisu bili u sudnici.

- Da je on posle nesreće stao i pokušao da pomogne, prihvatio bih saučešće. Pobegao je, krio auto, pa otišao kući i bolje da je sada ćutao. Izjaviti saučešće posle svega je van svake pameti. Njegovo saučešće ne treba ni mojoj, a ni porodici mog sina - rekao je za Kurir posle suđenja Stefanov deda Boban B. Galić je svoje izlaganje počeo izjašnjenjem da se "ne oseća krivim", tvrdeći da je vozio brzinom od 40 na sat, da prethodno nije pio i da dečake nije ni video od parkiranih kola.

- Išao sam kući. Video sam čoveka koji je stajao ispred pešačkog, imao je naočare i bradu. Dok sam prilazio, video sam da se okrenuo leđima ka ulici i da je licem bio okrenut ka prodavnici. Odjednom, kada sam prišao na 10 do 15 metara, samo je zakoračio. Ne znam ni da li sam stigao da kočim, skrenuo sam nadesno na trotoar da bih ga izbegao, mahinalno zatvorio oči i čuo tup udarac. U bunilu sam nastavio dalje, pogledao u retrovizor i video da je čovek stajao - ispričao je Galić pred sudom, navodeći da je skrenuo u prvu ulicu levo, parkirao kola i peške krenuo ka mestu nesreće

Proklet sam

- Prišao sam na 10-15 metara, video sam da su se ljudi okupili, čuo sam vrisak: "Dete je povređeno". Bilo je to kao neka vrsta ludila, pošle su mi suze, nisam do tog trenutka video decu. Krenuo sam ka stepenicama koje vode ka mojoj kući, seo, ceo život mi se vratio u trenutku, sve tragedije. Klecala su mi kolena, želeo sam iz kože da iskočim. Otišao sam kući, ali nisam mogao da spavam, tek sam ujutru, pre nego što je došla policija čuo da je dete teško povređeno - rekao je Galić, navodeći da misli da je proklet, jer su ceo njegov život obeležile tragedije.

Optuženi Imam košmare i nesanice Lazar Galić pred sudom je izjavio da posle tragedije četiri noći nije spavao, da nije mogao da jede niti pije, ali i da i dalje ima košmare i srčane tegobe. - Kada sam uhapšen, Hitna pomoć je dolazila dva puta. Nisam dobro ni sada, uzimam terapiju, ali imam košmare i nesanice - rekao je optuženi. Inače, u sudnici juče nije bio niko od članova njegove porodice.

- Mislim da je ovo pokletstvo, okružen sam tragedijama. Brat mi je poginuo ispred kuće kada je imao devet godina, a ja 12. Na moje oči je nastradao. Otac mi je umro na letovanju 2005, kada je uskočio u vodu da spasi devojku - rekao je pred sudom optuženi vozač.

Kurir.rs/J. Spasić - J. Ivić