Đorđe Vasiljević Atila nezvanično važi za najinteligentnijeg srpskog kriminalca sa koeficijentom inteligencije od čak 141, proveo je u iza rešetaka čak 13 godina.
Odrastao sa ocem alkoholičarem koji ga je fizički zlostavljao. Devedesetih godina kao dečak bio je prepušten sebi i beogradskom asfaltu. Sa 13 godina je upoznao majku za koju je mislio da je mrtva.
Na ulici je dobio nadimak Atila i počeo je da se upušta u sve ozbiljniji kriminal - krađe, iznude i razbojništva. Kako sam priznaje od 317 članova krivičnog zakona Republike Srbije, on je prekršio 122.
Vasiljević je izašao iz zatvora 2015. godine. Živi u jednom malom mestu i najveći cilj mu je da izvede na pravi put svoje četvoro dece.
On je, gostujući u emisiji "Crna hronika" na Kurir televiziji, otkrio kakav je bio život u zatvoru. Naime, najpre se osvrnuo na pitanje voditeljke Jelene Pejović o tome kako su zapravo u zatvoru tretirali silovatelje i pedofile.
- Da li možete da zamislite najgoru vrstu mučenja koju možete da priuštite drugom ljudskom biću? Ovo je 30% gore od toga. Morate da shvatite da imate i drugu ekipu koji su zločinci, samo nisu grozni zločinci - rekao je Atila i dodao:
- U zatvoru postoje časna dela i nedela. Časna dela u kriminalu su ubistvo u kriminalu, pljačka banke i slične stvari. Sa druge strane svi ti zločinci, kojima sam pripadao i ja, imaju majke, sestre, žene, decu. Negde ti ljudi imaju crnilo u sebi, ali oni popravljaju to crnilo time što muče ovog silovatelja ili pedofila. Jer su oni pre svega bolji od njega i nikada ne bi uradili tako nešto bez obzira što su uradili gomilu drugog zla.
- Zatvorenicima je u zatvoru dosadno, nema televizije i nema radija. To je vreme kada su odrasli muškarci zatvoreni u jednoj sobi. Ako stražari nađu erotske novine, biju dok neko ne prizna čije su. Što je u principu totalno suludo, oni biju zato što ih treba tući, a ne zato što je to bitno. To je vreme kada nemate dušeke jer su previše tanki, ali ako stavite karton od kutije paketa i oni nađu, biju vas. To je vreme kada krijete flaše sa kojima trenirate jer je trening zabranjen, biju vas - naveo je Atila.
On se potom osvrnuo na samo odsluženje kazne zatvorenika, ali i na uslove života u zatvoru.
- Čovek je zatvoren da odsluži kaznu sa zabranom kretanja. Ne da mu bude hladno ili vrućina, da nema lekove a bolestan je, da je gladan, da ne može da zagreje vodu pa mora hladnom i umire. Zašto su kazne od 40 godina nesvrsishodne? Prvo, svi posle 15 ili 20 godina postaju nevini ako imaju još iole mozga, a neretko i lude na način da ne znaju za bolje. Znači hranite ih za džabe jer oni više ne znaju zašto su tamo, niti ih to zanima - naveo je Atila i dodao:
- Drugo to je već smrtna kazna sama po sebi. Videćete vremenom da ovo što ja pričam je sasvim realno. Ne postoji čovek koji je došao u zatvor po kazni od 35 godina, dobio 40 i da će izaći živ. Loša hrana, medicinska nega, uslovi i na kraju krajeva stražar se poistovećuje sa jednom stvari "pa šta ako umire, što je napravio ono onomad". Iako im nije posao da ga puste da umre.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
