Kraljevo. Nedelju dana pred Dejvis kup meč Srbije i Hrvatske.- Dobar dan, molim vas dve karte.- Dobar dan, karata više nema.- Kako nema? Pa čekao sam ovde satima da bih došao na red.- Žao mi je, nema!- Ama, bre, rekli na televiziji da će biti od 500 do 1.500 kompleta u prodaji, a niste prodali ni dvesta.- Pa, pitajte onda te sa televizije...Ovako bi tekao razgovor mene, kao navijača i zaljubljenika u tenis, i šalterske službenice kojoj je zapalo da se raspravlja sa gnevnim narodom i koja bi potom navukla zavesicu preko prozorčeta. Tako je, verujem, i tekao razgovor brojnih Kraljevčana koji su ostali bez željenog parčeta papira. I bez prilike da uživo vide teniskog kralja Novaka Đokovića. I sve bi prošlo neopaženo da potonji nije zatražio istragu povodom „nestanka“ ulaznica. I njemu je sigurno stalo da igra za Srbiju pred običnom rajom, a ne pred šuranjajinom svastikom pašenogovog kuma nekog bitnika ili nekima tamo kojima on i tenis znače koliko i lanjski sneg.
