Milunka Savić, najodlikovanija žena Prvog svetskog rata, junak Bregalničke i Kolubarske bitke, div-junak Solunskog fronta, možda je i najjači simbol herojstva, stradalništva i zabluda srpskog naroda u našoj modernoj istoriji.Milunka je na oltar Srbije i ponudila i dala više nego što se od nje i moglo tražiti. Posle njenog herojstva i žrtve, došlo je do stvaranja šire zajednice - Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca i Jugoslavije. U toj široj zajednici oni koji su ratovali protiv Srbije zadržali su svoje privilegije, npr. austrougarski oficiri i generali koji su ostali u toj novoj državi zadržali su činove, a neki su i unapređeni. Milunka je u novoj državi, posle intervencija svojih saboraca, uspela da postane jedino čistačica u banci. Nikad se nije žalila na svoj položaj, što je možda i logično jer se borila za Srbiju, ali Srbija je nestala. Ustupila je mesto Jugoslaviji, a Milunka se borila za svoje selo Koprivnicu i svoju državu Srbiju. U Drugom svetskom ratu, kad je nestala šira zajednica i oživela sada i doslovno obogaljena Srbija, Milunka je pomagala Srbe, bilo da su četnici ili partizani. Međutim, opet je nastala šira zajednica - Jugoslavija, u kojoj je najvišu vlast uzeo onaj austrougarski kaplar koji je na nju pucao na Ceru i Kolubari i za to bio odlikovan od Beča i Pešte. Milunkin zlatni Obilić, Legija časti (oficirska), Legija časti (viteška), francuski Ratni krst, Albanska spomenica, spomen-medalja Solunski front sad su je kvalifikovali za još niže radno mesto, jer to što je u staroj Jugoslaviji radila u Hipotekarnoj banci sad je radila po beogradskim kafanama.Milunkina sudbina predstavlja u stvari istorijsko iskustvo odnosa Srbije i šire zajednice koju je stvarala. Milunka - heroj, teško izranavljena, rodila je jedno dete, tri je usvojila, trideset hranila, ponižavana, ali stamena, hrabra, dostojanstvena u svom materijalnom siromaštvu i nedostižna u visinama svojih vrlina.Ponovnom propašću Jugoslavije, uz odlučujuću ulogu onih istih što su na Milunku pucali, što su je izranjavili i ponižavali, postavilo se pitanje sukcesije - nasleđivanja. Uspostavio se kriterijum da Srbija dobija manje od nasledne kvote. Možda je to i pravedno jer je Milunka ušla u ratove siromašna i iz njih izašla siromašna, nikad nije mogla da shvati pojam ratnog profiterstva. Nije sahranjena u Aleji velikana. Možda je i to pravedno jer pravi velikani uvek imaju nedaće s materijalnim svetom i zemaljskom pravdom.
