Srbija se nalazi na 16. mestu liste zemalja s najvećim nelegalnim novčanim tokovima. Prema podacima Global fajnenšel integritija iz Vašingtona, iz Srbije se od 2001. do 2010. godine prosečno izvlačilo 5,144 milijarde dolara godišnje. Dakle, za deset godina ispumpano je više od 51 milijarde dolara. Istovremeno, podaci ukazuju da je iz Srbije u istom periodu ušlo preko 80 milijardi evra po raznim osnovama - investicije, donacije, krediti - ali je to proćerdano.Gruba računica pokazuje da je naša država, dakle, ojađena za oko 130 milijardi evra. Ni paru videli nismo jer Srbija i posle 13 godina ima makadam, rupe na ono malo asfalta, ni upućeni, a kamoli običan građanin više pojma nema koliko je to auto-puta urađeno, ali su dugovi zemlje na istorijsko visokom nivou, a skoro 700.000 ljudi uglavljeno je u javni sektor, koji izdržavamo svi mi, poreski obveznici. Ono malo industrije što je bilo, uništeno je pljačkaškom privatizacijom. Ovako može do unedogled. Da su bezobzirni pljačkaši ostavili makar polovinu od 130 milijardi evra, Srbija bi bila Švajcarska i ne bismo bili na ivici bankrota, imali javni dug blizu 20 milijardi evra, 800.000 nezaposlenih.Hoće li iko da odgovara? Da li će iko da bude sankcionisan, kažnjen zato što će praunuci da plaćaju dugove? Više nema izbora. Mora da bude. I zbog tih praunuka, ali i zbog javno proklamovane politike da je cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji.U Hrvatskoj su svog bivšeg premijera Ivu Sandera zbog korupcije osudili na deset godina robije. Srbija, čini se, vapi za svojim Sanaderom. Ne zbog osećaja pravednosti, jer bolje ne možemo da živimo, bar izvesno vreme, već zato što u ovoj državi konačno mora da se uspostavi neki red. Mnogi veruju da je Srbija prvi put rešena da se obračuna sa svojom najvećom pošasti - organizovanim kriminalom i sistemskom korupcijom, u koju su umešani neki od najmoćnijih ljudi u Srbiji. Do kraja godine najavljeni su rezultati istrage 24 sporne privatizacije.Ovih dana smo svedoci raspleta problematične prodaje Nacionalne štedionice. Slušamo glavne aktere i nekadašnje drugare - Mlađana Dinkića, nekadašnjeg guvernera Narodne banke Jugoslavije, i Božidara Đelića, bivšeg ministra finansija. Saslušava ih i policija. Trebalo bi valjda da usledi reakcija tužilaštva i snošenje zakonske kazne. I Srbiji je potreban taj Sanader kao nedvosmislena poruka da niko ne sme ni paru da opljačka i prođe nekažnjeno, naročito po političkoj liniji razmnožena birokratija.Ne sme da bude nedodirljivih za državu. Jedino tako možemo u EU, u prevodu - da počnemo da živimo kao taj normalan svet.
