Jovanka Broz umrla je 33 godine posle supruga, nekad voljenog druga Tita. Ali ni toliko godina nije bilo dovoljno da dočeka da sud presudi šta joj od Titove zaostavštine pripada. Oni koji su joj se nekad najviše klanjali, da ne kažem puzili i ulizivali se, posle Titove smrti su se utrkivali ko će više da joj napakosti.Isterali su Titovu udovicu iz kuće u kojoj je živela. Oteli su joj sve lične stvari, čak i haljine. Oduzeli su joj ličnu kartu i pasoš. Ostavili su je bez zdravstvene knjižice. Zaboravili su da je Jovanka nosilac dva Ordena za hrabrost i Partizanske spomenice, pa su od drugarice Jovanke preko noći napravili kućnog zatvorenika. Istinu o tome kako je živela duže od tri decenije Jovanka je odnela u grob. Ipak, slike njene kuće koja prokišnjava, kuhinja bez vode, oronuli i memljivi zidovi... činjenice su koje se nisu mogle sakriti. Jovanka je priznala da je po telu imala opekotine od flaša s toplom vodom koje je držala u krevetu da se ne bi smrzla. Šta je sve izdržala (mraz, glad, bolest), samo ona zna, ali je u inat onima koji su je proglašavali narodnim neprijateljem i špijunom sačuvala zdrav razum i ostala dostojanstvena do kraja. Kao što su se posle Titove smrti o nju ogrešili njeni protivnici, kasnije su se o nju ogrešili i potonji srpski vlastodršci. Možda je i najveći greh i sramota za državu Srbiju to što je dozvolila da ni posle tri decenije od Titove smrti Jovanki nisu vraćene oduzete stvari.Iako se većina Srba slaže da je Jovanki načinjena velika nepravda ima i onih koji i posle njene smrti veruju da je Jovanka dobila što je zaslužila. Nek im služi na čast.
