Od januara ove godine u Srbiji je ubijeno čak 39 žena, dok je njih 58 trpelo neku vrstu zlostavljanja. Nasilje nad ženama u Srbiji svake godine se povećava, a ti podaci upozoravaju na to da je krajnje vreme da država reaguje. Mada se kao najčešći motivi mučenja žena navode patološka ljubomora, frustracija i težak život, šta god od toga bilo, činjenica je da svaki nasilnik uvek nađe neki izgovor da muči ženu i iživljava se nad njom. Jer je nasilnik. I što je žena nemoćnija takozvani muškarac oseća se moćnije.Trpeći godinama ona se, tako ponižena, navikne na red batina, red uvreda, a između se podrazumeva da mora da brine o kući, deci, ručku, večeri i mužu nasilniku. I da ćuti. Zato što nasilnik, čak i ako ga uhapse, neće trpeti nikakvu tešku kaznu.I tako mu se može jer ga država praktično štiti. Svojim ćutanjem, nepostojanjem zakona koji najstrože kažnjava počinioce porodičnog nasilja i miminalnim kaznama za njih. A država je ta koja bi prva morala da stane u odbranu žrtava nasilja. Tako što će doneti zakon kojim će ženama garantovati sigurnost i pomoći im da započnu novi život. Tako što će ih ohrabriti da prijave nasilnike i da im garantuje da će oni biti adekvatno kažnjeni, ali i tako što će žrtvama i njihovoj deci naći smeštaj, psihološku podršku i posao. Sigurne ženske kuće, same po sebi, nisu trajno rešenje, nego samo kratkoročno utočište za neko vreme nakon kojeg žrtvama niko ne garantuje da ih nasilnik neće naći.Država, a naročito muškarci koji je vode, jesu ti koji moraju jasno da kažu da je nasilje nad ženama kukavičluk, a ne odraz muškosti i moći. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što i oni imaju majke, sestre, žene, devojke, rođake, drugarice...
