Možda bi najbolje bilo da komentar povodom smrti šestoro mladih ljudi Novom Sadu bude bez reči. Samo bela strana. Šta napisati? Čemu?Novi komentari i izjave političara, stručnjaka, policajaca, novinarski tekstovi, neće promeniti ništa. Novine će pisati o tome nekoliko dana, biće i televizijskih emisija. Otvoriće se rasprava, polemike, ali, sve je to jalovo.
Šta se desilo posle požara u kafiću „Laundž“ pre nekoliko godina, opet u Novom Sadu? Obećanja i pretnje političara i nadležnih. Drugovi, ovako ćemo, drugovi, onako ćemo... I na kraju ništa. Na kraju, „Kontrast“. Sve suprotno od onoga što smo slušali.U koliko kafića širom Srbije bi moglo da se desi isto? Koliko već večeras ili neke naredne večeri? Znali smo to i kad je osmoro ljudi stradalo u „Laundžu“. Istina, neki su posle i kažnjeni, ali je sistem ostao isti.
Mnogo se u Srbiji priča, svi se u sve razumeju... Ta halabuka na kraju „sakrije“ i prave krivce. Priča ode na drugu stranu, postane sama sebi cilj.Ako nisu ispoštovane protivpožarne mere u Novom Sadu ili ako se to sada dešava u nekom drugom mestu, zna se ko to treba da kontroliše i prijavi, ko da odredi kazne. Ali, i ko je zadužen da kontroliše sumnjivu prošlost mnogih vlasnika diskoteka.Zakoni nam nisu idealni, ali moraju se primenjivati. Gospodo inspektori, sudije, policajci, radite svoj posao.
Ali, nešto zakoni ne sankcionišu. Valjda i ne bi trebalo. Nešto što ima veze sa savešću, sa onim što nas čini ljudima. Da li je pre neku godinu na Ohridskom jezeru potonuo brod, a mnogi stradali, jer je čamac bio prenatrpan. Novac je mnogima pomutio razum. Retki su imuni na njegovu moć. Kad se zbog toga sami opečemo i nije šteta. Ali, šta kada zbog tuđe pomame neko drugi izgubi život?
