Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja za mene je veliko osveženje u duhovnom svetu kakav poznajem. Ne zanima me to što nije pravoslavac kao i ja, a vidim da ni njega to previše ne tangira. Nakon što me je oduševio svojim, za Vatikan liberalnim stavovima u vezi s mnogim pitanjima, pokazao je još jednom da je istinski duhovnik.Prvi je posle 960 godina od Velikog raskola hrišćana na katolike i pravoslavce progovorio o ideji pomirenja. Nije mu bilo teško da se pokloni vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju i padne mu na grudi. Gest koji ne košta ništa i poruka koja kazuje mnogo šta.Nisu me iznenadile prve reakcije duhovnih vođa pravoslavnog sveta, koji su odmah „prozreli“ podmukao pokušaj pontifeksa maksimusa da nas sve pokatoliči preko noći. Čak i posle jednog milenijuma dogmatske, a i druge razlike izgledaju nepremostivo.Ja, međutim, ne doživljavam papin čin kao nešto loše, naprotiv. I zapadna crkva imala je svoju šizmu pa se niko od protestanata ne oseća ugroženo. Ako svi verujemo u istog boga, a moram da priznam da nisam fanatik, zašto bismo apriori okretali leđa ideji pomirenja, pa makar dolazila i iz Vatikana.Nije li jedna od Božjih zapovesti - ne svedoči lažno o bližnjemu svom?
