Taman kad smo pomislili da su naši poslanici okačili o klin šutiranje, kletve, psovke i uvrede u Skupštini, pojavio se Zoran Živković i vratio nas najmanje deset godina unazad. Na najgori mogući način podsetio nas je na onaj gorki ukus u ustima koji smo imali dok smo uživo gledali poslanike koji se ponašaju gore od dece - čupaju se, jedni druge gađaju cipelama, lome noseve...Iako smo se nagledali svih tih silnih grozota, ne možemo samo da odmahnemo rukom na to što je Živković prozvao premijera da uradi alko ili narko test pre nego što kroči u Skupštinu. Nedopustiva je ova Živkovićeva izjava, ne priliči političaru i nedostojna je čoveka koji je i sam sedeo u premijerskoj fotelji. Štaviše, ne samo da baca ljagu na instituciju u kojoj radi već vređa ljude čijim je glasovima izabran i zbog kojih prima dve i po prosečne plate, zaradu o kojoj većina građana može samo da sanja. Ma koliko bio iznerviran i frustriran, trebalo je da povuče granicu. Ipak, kao što i svaka batina ima dve strane - pitanje je da li je Živkovićevom ponašanju doprineo i sam predsedavajući Igor Bečić načinom na koji je vodio sednicu.
