Šefe, koji ti je vrag?
Ovako verovatno razmišlja deo socijalista, onih koji ne razumeju važnu funkciju šefa im Ivice Dačića - predsedavajućeg OEBS.
I umesto da budu ponosni na svog partijskog druga, koji kako-tako pliva u rascepu između Moskve i Vašingtona i uspeva šarmom da „unapređuje međudržavne odnose“ s komšinicama iz Hrvatske, ali i iz EU, palanački duh je izgleda prevagnuo (ili Tončevski duh, da budemo precizniji).
A još više žal za foteljama, jer im se šef, kako mu iza leđa gunđaju socijalisti, više bavi „nekim tamo OEBS“, a za stranku ne mari i slabo u nju svraća.
I baš ga, kažu, briga što mu još nije izabrano partijsko rukovodstvo i što jedino on kao predsednik, Aleksandar Antić kao šef beogradskog i Dušan Bajatović kao čelnik pokrajinskog odbora SPS imaju legitimitet i zvanične funkcije.A Dačić je izgleda i doslovno sproveo onu svoju čuvenu „Ćutimo i pravimo se mrtvi dok medved ne ode“, koju je izrekao pred najužim partijskim rukovodstvom.
Kako je krenulo, Dačiću izgleda ni to pretvaranje da je mrtav neće pomoći jer su se medvedi već ustremili da ga rastrgnu. Ali ovog puta oni partijski medvedi.
