Bratko Makedonac je, ni kriv ni dužan, dočekao da na svojoj koži oseti kako izgleda biti Srbin u svetu globalnih informacija. Vest američke agencije Asošijejted pres (AP) da je prošle nedelje kod Skoplja ubijeno pet Albanaca, a ne pet Makedonaca (koje su, kako se sumnja, života lišili upravo neki Albanci), samo je za lakomislene delovalo kao slučajni gaf. Oni s malo više iskustva - Srbi, na primer - odmah su skapirali o čemu se tu radi.
Reč je, naravno, o duboko ukorenjenom stereotipu među kreatorima svetskog, a naročito američkog javnog mnjenja, da na brdovitom Balkanu Albanci mogu biti samo žrtve. U tom kontekstu, jedino iznenađenje u pomenutoj vesti AP predstavlja „propust“ što uz „ubijene Albance“ američki žurnalisti nisu nekako uspeli da uglave i nekog zločinački iskeženog Srbina sa šmajserom.
U bliskoj prošlosti nagledali smo se i naslušali na desetine vesti u kojima je za svako zlo koje se desi na Balkanu bilo ko dobar dan da se, bez ikakve provere, upre prstom na nekog iz Srbije. Setimo se samo onog Mevlida Jašarevića, što je prošlog oktobra pripucao po Amerima u Sarajevu. Iako je odmah bilo jasno da je u pitanju gest fanatičnog islamiste, u svet je odapeta vest da je reč o „Srbinu iz Novog Pazara“.A taman kad smo odahnuli posle vesti da je onaj jezivi masakr u Norveškoj počinio njihov čovek Anders Brejvik, počele su da se gomilaju verzije kako je on za svoj zločinački akt inspiraciju našao kod svojih srpskih idola. O tome da su u gotovo svim holivudskim svinjarijama koje je inspirisao ovaj balkanski teren Srbi jedini loši momci, ovde ne vredi trošiti ni reči.
