Dobro došli u zemlju svetskih šampiona! Ovaj natpis treba da stoji na beogradskom aerodromu i svim graničnim prelazima na ulazu u Srbiju. Ne samo sada već uvek, stalno - ponosno i jako! Gotovo da nema sporta u kom naša mala država nije prvak sveta. Ova godina možda je i rekordna po broju osvojenih medalja i planetarnih titula, a poslednja u nizu stiže nam od vaterpolista. Moćni su kao Nemci u fudbalu, Amerikanci u košarci i Francuzi u rukometu, a za razliku od svih njih - naši momci su i pravi sportski džentlmeni.Pravo je čudo da Hrvati nisu napustili postolje uoči intoniranja himne „Bože pravde“. Kolinda nije izdala naređenje kao njen bivši vođa Franjo Tuđman 1995, kada su košarkaši izašli iz hale da ne bi slušali tada „Hej Sloveni“. Ali se zato za potvrdu kompleksaške nacije pobrinuo HRT prekidom prenosa uoči dodele zlatnih medalja srpskim vaterpolistima. Ali oni nisu bitni, junaci su „delfini“. Naravno da nikada, ne smo oni već bilo koji drugi naši sportisti, ne bi sišli s postolja zbog hrvatske himne, niti bi RTS, kakav god da je, prekinuo prenos da se ne bi čula „lijepa njihova“.E zbog toga smo prvaci sveta, zbog toga nižemo medalje u svim sportovima. Jer ko je bolji ambasador naše zemlje od sportista? Niko! Zato, kapa dole, momci!
