Više dece rađano je u Srbiji tokom Prvog i Drugog svetskog rata nego što se rađa danas. Bela kuga jede nas brže nego što smo i mogli da pretpostavimo.
Svake godine nestane grad veličine Negotina, a prema nekim procenama, već za dva veka mogli bismo iščeznuti kao Hazari. Sve ovo, ipak, ni upola ne zvuči strašno kao ono što sama država čini majkama u Srbiji i čime utiče na dodatno smanjenje nataliteta naše nacije.
Ministarstvo finansija, na čijem je čelu Dušan Vujović, ne samo što mesecima kasni u isplati naknada porodiljama, već sopstveno kašnjenje koristi da na mladim majkama profitira.
Tako se porodiljama koje konačno dobiju zaostale naknade traži da na njih plate solidarni porez zato što su odjednom primile sumu veću od 60.000 dinara.
Da je Kafka živ, silno bi se oduševio, jer ovakva sistemska pljačka i nepravda ne postoje čak ni u njegovom „Procesu“.
Ali u Srbiji je sve moguće. Da narod izumire, a da država pelješi porodilje. Da su političarima usta puna priče o povećanju nataliteta, a glava bez inicijative da ih sprovedu.
Da samo jedno pakovanje pelena košta 1.400 dinara, a prosečna plata iznosi 44.000 dinara. I da sve to trpimo godinama, a da i dalje verujemo da će biti bolje, iako ništa ne preduzimamo.
