Sve dok su ugovori u kojima piše šta smo dali a šta ćemo dobiti tajni i nejasni, to se neće znati. I dok državni činovnici stranim kompanijama mogu da obećaju šta im se ćefne, kao da će Srbija sutra propasti ako oni ne dođu ovde.Dilemu može da razreši Vlada Srbije tako što će saopštiti koliko su kroz različite oblike pomoći dobile strane kompanije, a onda da izračuna šta su ove kompanije donele Srbiji. Na stranu to što se ministri plaše da će isplivati koliki je ceh, to nije mali posao, jer kao pomoć mora da se vodi ne samo novac ili otpis dugova nego i gradnja gasovoda, dalekovoda ili puteva („Fijat“), popusti na usluge državnih, ali i privatnih kompanija („Er Srbija“), poreske olakšice (NIS)...Sve je to trošak, gradnja gasovoda košta „Srbijagas“, a opraštanje usluga „Aerodrom“. S obzirom na sve povlastice koje su date stranim ulagačima, i stručnjacima bi bilo teško da naprave procenu da li smo dobili ili izgubili. Da li smo na dobitku ako smo oprostili dug „Er Srbije“ prema „Aerodromu“ od skoro 40 miliona evra u 2014. i 2015? „Er Srbiji“ je „dobro“, a šta je s „Aerodromom“?Ništa. Sad ćemo naći kupca za „Aerodrom“, pa ćemo njemu dati neke druge popuste i ustupke.
