Mudri ljudi kažu da je istorija učiteljica života, a što se Srbije tiče, dotična je bila vrlo marljiva u održavanju lekcija. Samo u prethodnom veku Srbi i narod na ovim prostorima suočili su se s brojnim i bolnim stradanjima.Međutim, kao da to nije važno, taj deo lekcije rešili smo da zaboravimo. Tako u nekadašnjoj mrtvačnici na Starom sajmištu, gde su na najjeziviji način odlagane hiljade i hiljade stradalih Jevreja, danas se serviraju luksuzna jela i pića; na spomen-parku u Kragujevcu ore se pesme narodnjaka, dok se u zgradi u Pančevu, u kojoj je tokom Drugog svetskog rata bio sabirni logor za Jevreje, nalazi picerija „Pilence“.Međutim, neće biti da je za ovaj kriminalni zaborav kriv narod. Neko drugi je, kao da nije bilo juče i da neće biti sutra, davao dozvole tim ugostiteljskim objektima.Ti neki unižavali su svoje i naše stradale pretke, istovremeno govoreći o patriotizmu i srpstvu. I na taj način ubili su ih ponovo jer ukoliko se ne sećamo njihove smrti, njihova žrtva je obesmišljena, a neko drugi, bez obzira na istinu, čekaće priliku da to iskoristi.Zaboravljamo i još jednu stvar - istorija se ponavlja, ali svaki put sve više košta.
