Izlet na Ravnu goru dugo je pripreman. Tim pre što je Danica odbila da u tome učestvuje. To je bio nenadoknadiv gubitak, pa je odlučeno da Nenad Prokić putuje umesto nje.Jovo Kapa je hteo da putuje na belom konju i ispostavilo se da je potreban ruski teretni helikopter da bi mu se želja ostvarila. Ali Konuzin, taj reakcionar, nije im dao helikopter. Jovo je insistirao na tome. Posle vesti da će Jovo Kapa posetiti Ravnu goru, na planini su se otvorile pukotine, pa je pretila opasnost da neko upadne u njih. Nije lako bilo Prokiću i Čedi, koji su određeni za konačare. Tamo su se pojavile neke bube koje su izlazile iz zemlje, pa su se plašili da koja ne ujede visoke zvanice.Gruban Malić je prodavao na tezgi pored puta prezervative za jezik, ruske i nepoderive. Vuk je obrijao kosu i bradu. Na „opasano“.Dobri vojnik Švejk prodaje loj od jazavca, koji leči sve.Seka Sablić se držala ručicom za Velikića da ne propadne u neku rupu. A upala je rupu na prvom koraku. Ali je Velikić uspeo da se spasi. Tu rupu su krstili kao „Sekinu rupu“. Bukvu za koju se veliki pisac Velikić držao prozvali su Velikićeva bukva.Konj je pod Jovom Kapom podrhtavao kao i cela Ravna gora. Pesnik i ambasador, njegova ekselencija S. Basara držao se za rep Kapinog konja. Jovo mu je velikodušno dopustio da se drži za rep.Čeda je kosio travu za konak, a Prokić, nadnacionalan, poreklom Srbin, skupljao sasušene balege za vatru. Njemu su rekli da to tako treba.Iz šuma se čula pesama četnika zaostalih od maja. Što je u izletnicima izazivalo laku drhtavicu. „Ravnoj gori na uranku, j... četnik partizanku.“
