Može da priča ko šta hoće, ali ispade da su žene u Srbiji najviše bile poštovane u Titovo vreme. Ako ništa drugo bar su epitet „drugarica“ nosile ravnopravno sa drugovima. Valjda zato i danas na ulici, u javnom prevozu ili u kafani džentlmenski gest žene mogu da očekuju samo od starije gospode.Jedan deka zaprepastio se kad sam nedavno pokušala da platim sopstveni račun u kafani u Grčkoj u kojoj se društvo iz Srbije okupilo za nekoliko stolova zbog Noletovog meča s Nadalom. Još više je on zaprepastio mene.Nije ni čudo kad na svakom koraku nailazimo na bahatost muških kolega, prijatelja, rođaka... Ne propuštaju priliku da nas podsete da je „ovo ovde Balkan“. A to znači da je ženi mesto u kući, pored šporeta, da mužu, sinu ili bratu sve mora da podnese pod nos. Čak i oni malo tolerantniji ne propuštaju priliku da pred prijateljima ženu „postave na njeno mesto“.Da će Srbi još dugo žene tretirati kao Petar Božović partnerku Sonju Savić u jednoj sceni filma „Braća po materi“, podsetiše nas i u najvažnijoj državnoj instituciji.U srpskom parlamentu vele da su slučajno prevideli da će, ukoliko se neka žena povuče iz poslaničke klupe, na njeno mesto sesti muškarac. Kažu, ispraviće grešku sledeći put. Ne lipši magarče...Ne čudi me više ništa. Iako se nekad smatralo da je žena predodređena da rađa decu, da rmba po kući i na njivi, bar se znao neki red. Braća su poštovala sestre, sinovi majke i bake... A danas, što su borci za ženska prava glasniji, to su žene više u nevolji. Osim retkih izuzetaka, one rade isto što su i vekovima ranije radile, a poštovanja ni od čuda. Ako smo i dozvolili da se ono svuda izgubi, u srpskom parlamentu to nije smelo da se desi.
