Zaustavi mene juče ujutru na ulici komšinica Stana, simpatična bakica od oko 70 i kusur godina, i pita hoće li „onaj ministar“ stvarno da ide u zatvor. Žena u ruci nosi Kurir i zna da radim u tim novinama, pa valjda misli da imam odgovor na svako pitanje. A juče sam baš kasnila na posao, ali iz kulture prema starijoj gospođi morala sam da razmenim koju reč s njom. Pitam ja da li misli na Dragana Šutanovca, a ona odgovori potvrdno.- Pa, ne znam, teta Stano, ako je prekršio zakon, valjda hoće - kažem ja.Taman da krenem, kad baka Stana opet nastavi:- Je l’ to onaj koji gradi zgrade po celoj Srbiji?- Nije, teta Stano. Šutanovac, to vam je zet Miroslava Ilića, kum bivšeg predsednika Tadića i ministar odbrane u prošloj vladi. On nije prijavio da je vlasnik 1/10 stana od 65 kvadrata na Vračaru - odgovorim joj, misleći da je gotova s pitanjima i da ću, ako potrčim, stići na autobus koji baš prilazi stanici. - Samo šest kvadrata - brzo je sračunala Stana. - Što onda pet godina zatvora? Da nije ukrao i neke pare?Za jutarnji razgovor, to je bilo previše za mene, pa pokušam da otkačim Stanu, najviše zbog toga što kasnim:- Ne znam, zaista. Ako jeste, valjda će i za to da odgovara. Međutim, vremešnoj ženi su se već smučili moji diplomatski odgovori, pa zaključi naš razgovor:- Ma, nema šanse. Koji je još ministar završio u zatvoru? Koliko ih je kao i ovaj, i još gorih? Kao, našli mu desetinu stana. Malo sutra! Sve će to za nekoliko dana da se slegne i biće on nama opet ministar i u sledećoj vladi. Ajde, do viđenja, zar ne bi trebalo da si već na poslu?
