Nemam ništa protiv umetničke slobode, ali da jedan slobodoumni umetnik bude na čelu Pozorišta mladih u Novom Sadu, ipak mi je malo „tu mač“! Najstariji lutkarski teatar u Srbiji zaslužuje određeni respekt i neko ko ga predvodi bi, za početak, bar trebalo da ima konvencionalno prihvatljiv kodeks ponašanja.Dragan Marinković Maca je možda dobar glumac. Kažu, najbolji iz klase na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu. Iza njega je i više od 50 teatarskih premijera... Isto tako, verovatno, nebrojeno aplauza. Kapa dole!Ali, pored svega, Maca je i neko ko je dva puta stanovao u kući „Velikog brata“. Otuda nam se sa malih ekrana plazio i zabavljao narodne mase šarmirajući ih svojevrsnim vokabularom u kome preferiraju najsočnije psovke. Uglavnom se šetkao u bademantilu, odavajući utisak da ga s mukom trpi na sebi, pa bi ga, najčešće, drpajući se po svim delovima tela, zbacio sa sebe i ostajao polugo. Obožavao je da se pojavljuje u gaćama pred ostalim ukućanima, kao i brojnim auditorijumom širom vaseljene. A na sve to, danonoćno nije prestajao da se češe i sve vreme nam se činilo da će da zguli i kožu sa sebe. Sve mu to ide u rok službe! Oni izuzetno umetnički nastrojeni mogli su u svemu tome da pronađu taj njegov čuveni umetnički dojam, ali oni nešto osetljivijeg želuca ipak bi pre menjali kanal.Ne treba sad ni glumiti strogoću. Ljudi se menjaju. Pogotovo, kažu, vlast menja ljude. Pa, možda se i Maca na vlasti tako promeni nabolje. U ulozi upravnika! Možda mu baš treba pružiti šansu. Samo, da li su te šanse jednake za sve?!
