Kakav je to zločinački mozak koji može da uživa mučeći ljude tako što će ih baciti zmijama otrovnicama da žrtva bude polako ubijana u najgorim mukama? Mozak iskonskog zla, kojeg na ovom našem krvavom Balkanu, nažalost, ima u većim količinama.Normalnom čoveku nepojmljivo je da pripadnik jednog naroda, u ovom slučaju Albanac, toliko mrzi Srbina pa mu nije dovoljna samo smrt, već taj Srbin mora da bude ubijen na najsvirepiji način. Tvrdnje Milovana Drecuna da su mu visoki pripadnici Euleksa potvrdili da ima još svedoka na Kosovu koji su videli monstruozni zločin nad Srbima ne smeju nikoga da ostave ravnodušnim. Zašto ćute? Zašto predmeti čame u fiokama Euleksa i ostalih međunarodnih predstavnika na Kosovu? Kako bilo koje ljudsko biće može da ostane ravnodušno na svedočenje Albanca koji opisuje kako su naživo Srbinu vadili srce jer su hteli da ga muče, a ne samo da ga unovče.Krivci za nedela moraju se otkriti kad-tad - bez obzira iza koga se kriju i na kojim god visokim položajima se nalaze. Jer savršen zločin ne postoji, a pravda je mnogo puta spora, ali čini se ipak dostižna.Pokazaće vreme da li će svi zločini koji su se dogodili krajem prošlog veka na Kosovu ikada biti istraženi, a zločinci kažnjeni. Jedni sigurno hoće. Oni koje su počinili Srbi i u ime Srbije. Njih su već osudili i Srbi i Srbija i Haški sud i međunarodna zajednica. Ali Albanci prolaze gotovo nekažnjeno. Da li je normalno da u jednoj Evropskoj uniji, koja je dobitnik Nobelove nagrade za mir, slobodno mogu da se šetaju razni Tačiji, Haradinaji, koji su u prošlosti okrvavili ruke? I zarad mržnje i zarad novca. Kako da težimo evropskim vrednostima kada ta Evropa žmuri na naše žrtve? Šta treba da se dogodi da u demokratskoj Evropi neko kaže: sve žrtve su iste i svi se zločini moraju istražiti i kazniti.Nije dovoljno da odlaskom sa funkcije bivša tužiteljka Karla del Ponte pere svoju savest u memoarima i knjigama i pominje „žutu kuću“ i trgovinu organima. Nije dovoljan jedan izveštaj Dika Martija o trgovini organima koji mnogi pokušavaju da zataškaju i zaborave. Nije dovoljna samo reč. Zločinci se moraju imenovati, a sud za zverstva i mučenja mora krivce da kazni. To će biti poruka pomirenja i sadašnjim i budućim generacijama. A mi koji god da smo - Srbi, Albanci, Bošnjaci, Hrvati, Romi - moraćemo da živimo jedni s drugima ili jedni pored drugih.
