Da vidim ko će sad da kaže da su Srbi tako zlobni i da njihovoj sreći nema kraja kad komšiji crkne krava. Tu lažnu optužbu je još 2008. godine s vrata svih poštenih Srba jednom zasvagda skinuo tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Radi promocije srpske bolećivosti on je, ako je tačno ono što tvrdi Velja Ilić, komšijski (bosanski) interes stavio ispred interesa svog gologuzog naroda.Putin: Šta vam treba, braćo Srbi?Tadić: Skladište gasa u Tuzli.Bez obzira na savršenu kondiciju tela i duha, od tolike bolećivosti i ruskom predsedniku Putinu zanebesalo se u glavi. Nije čovek nikad sreo toliko nesebično biće.Taman kad je Putin pomislio da je Tadić greškom otkrio neki skriveni plan budućih pretenzija Srbije na bosanske teritorije, Tadić je objasnio:- To bi se baš dopalo Evropskoj uniji.Od tolike privrženosti Zapadu Putinu je preseo ručak, pa ga je brže-bolje napustio.Velja kaže i da je ta Tadićeva emotivnost izazvala salve smeha, ali da srpski predsednik nije mogao da shvati zbog čega.Pa stvarno, zbog čega su se svi smejali? Baš su sebični kad ne mogu da shvate da je njemu žao što je „cela Tuzla jednu kozu muzla“ i da želi da pomogne tako što će im ubaciti u ruke ključ od Putinovog gasa.Oprosti mi, Veljo, ali ja s mojim shvatanjem patriotizma u tu priču moram da posumnjam. Kako je moguće da bilo koji Srbin navrće vodu na tuđu vodenicu? A i šta bi Tadić imao od toga?Ne želim da poverujem da je još 2008. prodavao interese Srba zbog evropske medalje za toleranciju, koju je dobio tek sredinom ovog meseca. To bi značilo da se odrekao ko zna čega da bi mu se u rukama našla plaketa Naj Evropljanin 2004. u oblasti politike. No way.
