Zašto Hašim Tači, sa zvaničnom funkcijom premijera Kosova a nezvanično zlikovac s nadimkom Zmija iz Drenice, uopšte seda za sto s premijerom Srbije ako će i dalje da preti i da seje mržnju prema svemu što je srpsko? Ako je toliko siguran u sebe i u svoje prijatelje, zašto se uopšte pravda, i to u hrvatskim medijima, da bi Srbija trebalo da spadne na beogradski pašaluk. Kaže: „Srbija i Srbi igraju se vatrom.“ Zaboravio je kosovski krvnik u odelu onu staru narodnu poslovicu, doduše srpsku, ali opšte prihvaćenu i kod drugih nam bratskih naroda, „da ko preti vatrom, taj se o nju na kraju i opeče“. A i prijatelji se očas posla okrenu.Zaboravio je Tači prvo pravilo diplomatije, da se plan pravi za budućnost, za narednih pedeset godina. Svet je surov, sada prema Srbiji i Srbima, ali niko ne zna šta će biti ni za deset dana, a kamoli za deset ili 50 godina.Srbija je oguglala na napade sa svih strana, ali izgleda da izvlačimo pouku da ništa ne dobijamo ako želimo da komšiji crkne krava. Srbija i njeni političari su to, hvala bogu, konačno shvatili. Već zovu na dogovor. A zaboravio je Tači da je posle sastanka u Briselu upravo on, a ne Dačić, morao da gasi požar u svom dvorištu, i to u centru Prištine, jer se „združio sa Srbima“. A i da ta Srbija ikada i bude beogradski pašaluk, za „Tačijevo Kosovo“ uvek će biti Švajcarska. Za razliku od Srbije, u kojoj privreda ipak nije uništena, na Kosovu jeste, upravo pod njegovom dirigentskom palicom.Sandra Mališićnovinar rubrike vesti
